Исаија 64
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,
1Taumaiā ke ke haeʻi ʻae ngaahi langi, koeʻuhi ke ke hāʻele hifo, koeʻuhi ke tafe hifo ʻae ngaahi moʻunga ʻi hoʻo ʻafio mai.
2Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе.
2ʻO hangē ʻoku ulo ʻae afi vela, ʻoku ngaohi ʻe he afi ʻae vai ke lili, ke pehē hoʻo fakahā ho huafa ki ho ngaahi fili, koeʻuhi ke tetetete ʻae ngaahi puleʻanga ʻi ho ʻao!
3Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.
3ʻI hoʻo fai ʻae ngaahi meʻa fakamanavahē ʻaia naʻe ʻikai te nau ʻamanaki ki ai, naʻa ke hāʻele hifo, naʻe tafe hifo ʻae ngaahi moʻunga ʻi ho ʻao ʻi hoʻo ʻafio mai.
4Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају.
4He talu ʻae kamataʻanga ʻo māmani ʻoku teʻeki fanongo, pe ongoʻi ʻe he telinga, pe mamata ʻe ha mata, ki ha ʻOtua mo koe, ʻaia kuo ne fai ʻae ngaahi meʻa pehē ni maʻanautolu ʻoku tatali kiate ia.
5Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.
5ʻOku ke fakafetaulaki kiate ia ʻoku fiefia pea fai māʻoniʻoni, kiate kinautolu ʻoku manatu kiate koe ʻi ho ngaahi hala: vakai, ʻoku ke houhau; he kuo mau fai angahala: ka ʻoku tuʻumaʻu ʻena , pea te mau moʻui.
6Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.
6ʻOku mau tatau kotoa pē mo e taʻemaʻa, pea ʻoku tatau ʻemau māʻoniʻoni kotoa pē mo e ngaahi konga holoholo fakalielia; pea ʻoku mau mae kotoa pē ʻo hangē ko e louʻakau; pea ko ʻemau ngaahi hia, ʻo hangē ko e matangi, kuo ne ʻāvea ʻakimautolu.
7Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.
7Pea ʻoku ʻikai ha taha ʻoku ui ki ho huafa, pe ueʻi ʻe ia ia ke puke kiate koe: he kuo ke fufū ho fofonga ʻiate kimautolu, pea kuo fakaʻauha ʻakimautolu, koeʻuhi ko ʻemau ngaahi hia.
8Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.
8Ka ko eni, ʻE Sihova, ko koe ko ʻemau tamai; ko e ʻumea ʻakimautolu, pea ko homau ngaohi koe: pea ko e ngāue ʻa ho nima ʻakimautolu kotoa pē.
9Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ.
9ʻOua naʻa ke houhau lahi, ʻE Sihova, pe manatu maʻuaipē ki he hia: vakai, pea ʻafioʻi, ʻoku mau kole kiate koe, he ko hoʻo kakai ʻakimautolu kotoa pē.
10Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош.
10Kuo hoko ko e toafa ʻa hoʻo ngaahi kolo māʻoniʻoni, ko e potu liʻaki ʻa Saione, kuo ʻauha ʻa Selūsalema.
11Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је.
11Kuo vela ʻi he afi ʻa homau fale matamata ʻeiki mo māʻoniʻoni, ʻaia naʻe fakamālō ai kiate koe ʻa ʻemau ngaahi tamai: pea kuo maumau ʻemau ngaahi meʻa lelei kotoa pē.
12Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?
12Te ke taʻofi koe, ʻE Sihova, koeʻuhi ko e ngaahi meʻa ni? Te ke fakalongo pe, pea fakamamahi lahi ʻakimautolu?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.