Исаија 64
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,
1ああ、あなたが天を裂いて、 下って来てくださいますように。 山々があなたの御前で震えますように。
2Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе.
2火が柴に燃えつき、 火が水を沸き立たせる時のように。 あなたの名を敵対する者たちに知らせ、 国々があなたの御前で震えるようにしてください。
3Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.
3われわれが予想もしなかった恐るべきことを行われた時、 あなたは下って来られ、山々はあなたの御前で震えた。
4Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају.
4昔から、人は聞いたことも、 耳で聞き知ったこともなく、 あなたのほかに、待ち望む者のために働かれる神を、 目で見た者もいない。
5Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.
5あなたは、喜んで義を行い、 あなたの道であなたを覚える者を迎えられる。 見よ、あなたは怒られ、われわれは罪を犯した。 われわれは長い間、罪の中にいた。 それでも救われるだろうか。
6Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.
6われわれはみな、汚れた者のようになり、 われわれの義はすべて、汚れた衣のようだ。 われわれはみな葉のようにしおれ、 われわれの咎は風のように、われわれを運び去る。
7Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.
7あなたの御名を呼び求める者も、 奮い立ってあなたにすがる者もいない。 あなたはわれわれから御顔を隠し、 われわれの咎の力に、われわれを委ねられた。
8Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.
8しかし今、主よ、あなたはわれわれの父。 われわれは粘土で、あなたはわれわれの陶器師。 われわれはみな、あなたの御手の業。
9Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ.
9主よ、激しく怒らないでください。 いつまでも咎を覚えていないでください。 どうか目を留めて、ご覧ください。 われわれはみな、あなたの民。
10Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош.
10あなたの聖なる町々は荒野となった。 シオンは荒野となり、 エルサレムは荒れ果てた。
11Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је.
11われわれの父祖たちがあなたをほめたたえた、 われわれの聖なる美しい宮は火で焼かれた。 われわれの慕っていた場所は、すべて荒れ果てた。
12Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?
12主よ、これらのことがあっても、なお身を抑えておられるのか。 黙ったまま、われわれをこれほど激しく苦しめられるのか。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.