Исаија 63
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
1エドムから来るこの者はだれか。 ボツラから赤く染まった衣を着て来るこの者は。 輝かしい衣をまとい、 大いなる力をもって進むこの者はだれか。 「義をもって語り、 救う力に富むわたしである。」
2Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
2なぜ、あなたの衣は赤く、 あなたの衣服はぶどう搾り場を踏む者のようなのか。
3Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
3「わたしは一人でぶどう搾り場を踏んだ。 諸国の民の中から、だれもわたしとともにいなかった。 わたしは怒りをもって彼らを踏み、 憤りをもって彼らを踏みにじった。 彼らの血はわたしの衣に飛び散り、 わたしは衣服をすべて汚した。
4Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
4復讐の日がわたしの心にあり、 わたしに贖われた者たちの年が来たからだ。
5Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
5わたしは見回したが、助ける者はなく、 支える者がいないことに驚いた。 それゆえ、わたし自身の腕がわたしに救いをもたらし、 わたし自身の憤りがわたしを支えた。
6И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
6わたしは怒りをもって諸国の民を踏みつけ、 憤りをもって彼らを酔わせ、 その血を地に流した。」
7Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
7私は主の慈しみと、 主への賛美を語ろう。 主がわれわれに与えてくださったすべてのことに応じて。 主がイスラエルの家に与えられた大いなる恵みを、 そのあわれみと、 豊かな慈しみに応じて語ろう。
8Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
8主は言われた。「まことに、彼らはわたしの民、 偽りを行わない子どもたちである。」 こうして主は彼らの救い主となられた。
9У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
9彼らのすべての苦しみにおいて、主も苦しみ、 御前の使いが彼らを救った。 主は愛とあわれみによって彼らを贖い、 彼らを担い、 昔の日々の間ずっと運ばれた。
10Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
10しかし、彼らは背き、 主の霊を悲しませた。 それゆえ、主は彼らの敵となり、 ご自身で彼らと戦われた。
11Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
11その時、主は昔の日々、モーセとその民を思い出された。 そして言った。 「ご自分の群れの牧者たちとともに彼らを海から引き上げられた方はどこにおられるのか。 彼らのただ中にご自分の霊を置かれた方はどこにおられるのか。」
12Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
12ご自分の栄光ある御腕をモーセの右手に伴わせ、 ご自分のために永遠の名を得ようと、彼らの前で水を分けられた方はどこにおられるのか。
13Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
13深みを通って彼らを導き、 荒野を行く馬のように、 彼らをつまずかせなかった方はどこにおられるのか。
14Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
14家畜が谷に下って行く時のように、 主の霊は彼らを休ませた。 このように、あなたはご自分の民を導き、ご自分のために栄光ある名を得られた。
15Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
15天から見下ろし、 あなたの聖なる栄光の住まいからご覧ください。 あなたの熱意と力ある御業はどこにあるのか。 あなたの深い思いとあわれみは、私に向けられずにいる。
16Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
16まことに、あなたはわれわれの父。 アブラハムがわれわれを知らず、 イスラエルがわれわれを認めなくても。 主よ、あなたはわれわれの父。 「永遠からわれわれを贖う方」が、あなたの名。
17Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
17主よ、なぜあなたはわれわれをあなたの道から迷わせ、 われわれの心をかたくなにして、あなたを恐れないようにされるのか。 あなたのしもべたちのため、 あなたの相続財産である諸部族のために、帰って来てください。
18Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
18あなたの聖なる民がその地を所有したのは、ほんのわずかな間だった。 われわれの敵対者たちは、あなたの聖所を踏みにじった。
19Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
19われわれは、あなたが一度も治められなかった者たち、 あなたの名で呼ばれなかった者たちのようになった。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.