1. Мојсијева 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
1Після того, як се сталось, було слово Господнє до Аврама у видїнню: Не бійсь, Авраме; я тобі щит, нагорода твоя велика буде вельми.
2А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
2Рече ж Аврам: Владико Господе, що менї даси? одпускаюсь я бездїтен, а наслїдник моєї худоби сей Дамашчанець Елиєзер.
3Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.
3І рече Аврам: Не дав єси менї потомства, дак раб моєї господи наслїдник мій буде.
4А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.
4І знов слово Господнє було до його і глаголе: Не буде він твоїм наслїдником, а той хто вийде з тебе, той буде наслїдник тобі.
5Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.
5І вивів його з намета і рече: Позирни на небо та злїчи зорі, коли зможеш злїчити їх. І рече: Такі будуть потомки твої.
6И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.
6І поняв Аврам віри Господеві, і він полїчив йому те за праведність.
7И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.
7Рече ж до його: Я Господь, що вивів тебе із Ура Халдейського, щоб оддати тобі землю сю в наслїддє, наслїдствовати.
8А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
8І рече: Владико Господе, почому знати му, що наслїдити му її?
9И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.
9Рече ж до його: Возьми менї телицю трилїтню, та козу трилїтню, та барана трохлїтка, та горлицю, та голубеня.
10И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.
10Узяв же він усе те та й порозтинав пополам, і положив їх противолично одну частину до другої, а птиць не розтинав.
11А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.
11Злетїлося ж птаство на труп розтятий; Аврам же зганяв його.
12А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
12А як заходило соньце твердий сон обняв Аврама, і страх у темряві великий напав на його.
13И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.
13І речено було до Аврама: Знаючи знай, що переселятись буде потомство в землю не свою, і підневолять його, і тїснити муть його чотири ста лїт.
14Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
14Народові ж тому, що йому будуть підневолені, дам присуд я, а потім ізийдуть геть із майном великим.
15А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.
15Ти ж одідеш до отцїв твоїх з упокоєм, і поховають тебе в старощах добрих.
16А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.
16У четвертому ж родї вернуться сюди; не сповнились бо гріхи Аморіїв і досї.
17А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.
17Як же було соньце на западї та згусла темрява тодї, наче піч задимувала, і поломя огняне пройшло між розтятими частинами.
18Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,
18У той день завітував Господь з Аврамом завіт, глаголючи: Потомству твойму дам землю сю від ріки Египецької до ріки великої, ріки Евфрата:
19кенејску, кенезејску и кедмонејску,
19Кеніїв, і Кенесіїв, і Кедмоніїв,
20и хетејску и ферезејску и рафајску,
20І Хетіїв, і Ферезіїв, і Рефаїв,
21и аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.
21І Аморіїв, і Кананеїв, і Гергесіїв, і Ебусеїв
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.