Плынӂериле 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Еу сунт омул каре а вэзут суферинца суб нуяуа урӂией Луй.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Ел м-а дус, м-а мынат ын ынтунерик, ши ну ын луминэ.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Нумай ымпотрива мя Ышь ынтинде ши Ышь ынтоарче мына тоатэ зиуа.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Мь-а прэпэдит карня ши пеля ши мь-а здробит оаселе.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5А фэкут зид ымпрежурул меу ши м-а ынконжурат ку отравэ ши дурере.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Мэ ашазэ ын ынтунерик, ка пе чей морць пентру тотдяуна.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7М-а ынконжурат ку ун зид ка сэ ну ес; м-а пус ын ланцурь греле.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Сэ тот стриг ши сэ тот чер ажутор, кэч Ел тот ну-мь примеште ругэчуня.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Мь-а аступат каля ку петре чоплите ши мь-а стрымбат кэрэриле.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Мэ пындеште ка ун урс ши ка ун леу ынтр-ун лок аскунс.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11Мь-а абэтут кэиле ши апой с-а арункат пе мине ши м-а пустиит.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Шь-а ынкордат аркул ши м-а пус цинтэ сэӂеций Луй.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13Ын рэрункь мь-а ынфипт сэӂециле дин толба Луй.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14Ам ажунс де рысул попорулуй меу ши тоатэ зиуа сунт пус ын кынтече де батжокурэ де ей.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15М-а сэтурат де амэрэчуне, м-а ымбэтат ку пелин.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Мь-а сфэрымат динций ку петре, м-а акоперит ку ченушэ.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17Мь-ай луат пачя ши ну май куноск феричиря.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18Ши ам зис: „С-а дус путеря мя де вяцэ ши ну май ам ничо нэдежде ын Домнул.”
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Гындеште-Те ла неказул ши суферинца мя, ла пелин ши ла отравэ!
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Кынд ышь адуче аминте суфлетул меу де еле, есте мыхнит ын мине.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Ятэ че май гындеск ын инима мя ши ятэ че мэ фаче сэ май траг нэдежде:
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Бунэтэциле Домнулуй ну с-ау сфыршит, ындурэриле Луй ну сунт ла капэт,
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23чи се ынноеск ын фиекаре диминяцэ. Ши крединчошия Та есте атыт де маре!
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24„Домнул есте партя мя де моштенире”, зиче суфлетул меу, „де ачея нэдэждуеск ын Ел.”
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Домнул есте бун ку чине нэдэждуеште ын Ел, ку суфлетул каре-Л каутэ.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Бине есте сэ аштепць ын тэчере ажуторул Домнулуй.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Есте бине пентру ом сэ поарте ун жуг ын тинереця луй.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Сэ стя сингур ши сэ такэ, пентру кэ Домнул и л-а пус пе грумаз;
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29сэ-шь умпле гура ку цэрынэ ши сэ ну-шь пярдэ нэдеждя;
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30сэ дя образул челуй че-л ловеште ши сэ се сатуре де окэрь.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Кэч Домнул ну ляпэдэ пентру тотдяуна.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Чи, кынд мыхнеште пе чинева, Се ындурэ ярэшь де ел дупэ ындураря Луй чя маре,
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33кэч Ел ну некэжеште ку плэчере, нич ну мыхнеште букурос пе копиий оаменилор.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Кынд се калкэ ын пичоаре тоць принший де рэзбой ай уней цэрь,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35кынд се калкэ дрептатя оменяскэ ын фаца Челуй Пряыналт,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36кынд есте недрептэцит ун ом ын причина луй, ну веде Домнул?
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Чине а спус ши с-а ынтымплат чева фэрэ порунка Домнулуй?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Ну ес дин гура Челуй Пряыналт рэул ши бинеле?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Де че сэ се плынгэ омул кыт трэеште? Фиекаре сэ се плынгэ май бине де пэкателе луй!
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Сэ луэм сяма ла умблетеле ноастре, сэ ле черчетэм ши сэ не ынтоарчем ла Домнул.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Сэ не ынэлцэм ши инимиле ку мыниле спре Думнезеу дин чер, зикынд:
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42„Ам пэкэтуит, ам фост ындэрэтничь, ши ну не-ай ертат!”
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Ын мыния Та, Те-ай аскунс ши не-ай урмэрит, ай учис фэрэ милэ.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Те-ай ынвэлуит ынтр-ун нор, ка сэ ну стрэбатэ ла Тине ругэчуня ноастрэ.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Не-ай фэкут де батжокурэ ши де окарэ принтре попоаре.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Тоць врэжмаший ноштри дескид гура ымпотрива ноастрэ.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Де гроазэ ши де гроапэ ам авут парте, де прэпэд ши пустиире.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Шувоае де апэ ымь кург дин окь дин причина прэпэдулуй фийчей попорулуй меу.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Ми се топеште окюл ын лакримь некурмат ши фэрэ рэгаз,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50пынэ че Домнул ва приви дин чер ши ва ведя.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Мэ доаре окюл де плынс пентру тоате фийчеле четэций меле.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Чей че мэ урэск фэрэ темей м-ау гонит ка пе о пасэре.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53Вояу сэ-мь нимичяскэ вяца ынтр-о гроапэ ши ау арункат ку петре ын мине.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Мь-ау нэвэлит апеле песте кап ши зичям: „Сунт пердут!”
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Дар ам кемат Нумеле Тэу, Доамне, дин фундул гропий.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Ту мь-ай аузит гласул: „Ну-Ць аступа урекя ла суспинеле ши стригэтеле меле!”
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Ын зиуа кынд Те-ам кемат, Те-ай апропият ши ай зис: „Ну те теме!”
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Доамне, Ту ай апэрат причина суфлетулуй меу, мь-ай рэскумпэрат вяца!
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Доамне, ай вэзут апэсаря мя: фэ-мь дрептате!
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Ай вэзут тоате рэзбунэриле лор, тоате унелтириле лор ымпотрива мя.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Доамне, ле-ай аузит окэриле, тоате унелтириле ымпотрива мя,
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62кувынтэриле потривничилор мей ши плануриле пе каре ле урзяу ын фиекаре зи ымпотрива мя.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Уйтэ-Те кынд стау ей жос сау кынд се скоалэ! Еу сунт кынтекул лор де батжокурэ.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Рэсплэтеште-ле, Доамне, дупэ фаптеле мынилор лор!
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Ымпетреште-ле инима ши арункэ блестемул Тэу ымпотрива лор!
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Урмэреште-й, ын мыния Та, ши штерӂе-й де суб черурь, Доамне!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.