Lamentaciones 3
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1YO soy el hombre que ha visto aflicción en la vara de su enojo.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Guióme y llevóme en tinieblas, mas no en luz.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Ciertamente contra mí volvió y revolvió su mano todo el día.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Hizo envejecer mi carne y mi piel; quebrantó mis huesos.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5Edificó contra mí, y cercóme de tósigo y de trabajo.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Asentóme en oscuridades, como los ya muertos de mucho tiempo.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Cercóme por todos lados, y no puedo salir; agravó mis grillos.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Aun cuando clamé y dí voces, cerro los oídos á mi oración.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Cercó mis caminos con piedra tajada, torció mis senderos.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Como oso que acecha fué para mí, como león en escondrijos.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11Torció mis caminos, y depedazóme; tornóme asolado.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Su arco entesó, y púsome como blanco á la saeta.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13Hizo entrar en mis riñones las saetas de su aljaba.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14Fuí escarnio á todo mi pueblo, canción de ellos todos los días.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15Hartóme de amarguras, embriagóme de ajenjos.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Quebróme los dientes con cascajo, cubrióme de ceniza.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17Y mi alma se alejó de la paz, olvidéme del bien.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18Y dije: Pereció mi fortaleza, y mi esperanza de Jehová.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Acuérdate de mi aflicción y de mi abatimiento, del ajenjo y de la hiel.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Tendrálo aún en memoria mi alma, porque en mí está humillada.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Esto reduciré á mi corazón, por lo cual esperaré.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Es por la misericordia de Jehová que no somos consumidos, porque nunca decayeron sus misericordias.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23Nuevas son cada mañana; grande es tu fidelidad.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24Mi parte es Jehová, dijo mi alma; por tanto en él esperaré.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Bueno es Jehová á los que en él esperan, al alma que le buscare.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Bueno es esperar callando en la salud de Jehová.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Bueno es al hombre, si llevare el yugo desde su mocedad.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Sentaráse solo, y callará, porque lo llevó sobre sí.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29Pondrá su boca en el polvo, por si quizá hay esperanza.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Dará la mejilla al que le hiriere; hartaráse de afrenta.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Porque el Señor no desechará para siempre:
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Antes si afligiere, también se compadecerá según la multitud de sus misericordias.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Porque no aflige ni congoja de su corazón á los hijos de los hombres.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Desmenuzar bajo de sus pies todos los encarcelados de la tierra,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35Hacer apartar el derecho del hombre ante la presencia del Altísimo,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36Trastornar al hombre en su causa, el Señor no lo sabe.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37¿Quién será aquel que diga, que vino algo que el Señor no mandó?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38¿De la boca del Altísimo no saldrá malo y bueno?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39¿Por qué murmura el hombre viviente, el hombre en su pecado?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Escudriñemos nuestros caminos, y busquemos, y volvámonos á Jehová.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Levantemos nuestros corazones con las manos á Dios en los cielos.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42Nosotros nos hemos rebelado, y fuimos desleales; tú no perdonaste.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Desplegaste la ira, y nos perseguiste; mataste, no perdonaste.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Te cubriste de nube, porque no pasase la oración nuestra .
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Raedura y abominación nos tornaste en medio de los pueblos.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Todos nuestros enemigos abrieron sobre nosotros su boca.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Temor y lazo fué para nosotros, asolamiento y quebrantamiento.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Ríos de aguas echan mis ojos, por el quebrantamiento de la hija de mi pueblo.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Mis ojos destilan, y no cesan, porque no hay alivio,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50Hasta que Jehová mire y vea desde los cielos.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Mis ojos contristaron mi alma, por todas las hijas de mi ciudad.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Mis enemigos me dieron caza como á ave, sin por qué.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53Ataron mi vida en mazmorra, pusieron piedra sobre mí.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Aguas de avenida vinieron sobre mi cabeza; yo dije: Muerto soy.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Invoqué tu nombre, oh Jehová, desde la cárcel profunda.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Oiste mi voz; no escondas tu oído á mi clamor, para mi respiro.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Acercástete el día que te invoqué: dijiste: No temas.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Abogaste, Señor, la causa de mi alma; redimiste mi vida.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Tú has visto, oh Jehová, mi agravio; defiende mi causa.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Tú has visto toda su venganza; todos sus pensamientos contra mí.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Tú has oído el oprobio de ellos, oh Jehová, todas sus maquinaciones contra mí;
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62Los dichos de los que contra mí se levantaron, y su designio contra mí todo el día.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Su sentarse, y su levantarse mira: yo soy su canción.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Dales el pago, oh Jehová, según la obra de sus manos.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Dales ansia de corazón, tu maldición á ellos.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Persíguelos en tu furor, y quebrántalos de debajo de los cielos, oh Jehová.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.