Lamentations 3
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I am the man that hath seen affliction by the rod of his wrath.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2He hath led me, and brought me into darkness, but not into light.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Surely against me is he turned; he turneth his hand against me all the day.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4My flesh and my skin hath he made old; he hath broken my bones.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5He hath builded against me, and compassed me with gall and travail.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6He hath set me in dark places, as they that be dead of old.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7He hath hedged me about, that I cannot get out: he hath made my chain heavy.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Also when I cry and shout, he shutteth out my prayer.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9He hath inclosed my ways with hewn stone, he hath made my paths crooked.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10He was unto me as a bear lying in wait, and as a lion in secret places.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11He hath turned aside my ways, and pulled me in pieces: he hath made me desolate.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12He hath bent his bow, and set me as a mark for the arrow.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13He hath caused the arrows of his quiver to enter into my reins.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14I was a derision to all my people; and their song all the day.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15He hath filled me with bitterness, he hath made me drunken with wormwood.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16He hath also broken my teeth with gravel stones, he hath covered me with ashes.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17And thou hast removed my soul far off from peace: I forgat prosperity.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18And I said, My strength and my hope is perished from the LORD :
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Remembering mine affliction and my misery, the wormwood and the gall.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20My soul hath them still in remembrance, and is humbled in me.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21This I recall to my mind, therefore have I hope.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22¶ It is of the LORD’s mercies that we are not consumed, because his compassions fail not.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23They are new every morning: great is thy faithfulness.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24The LORD is my portion, saith my soul; therefore will I hope in him.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25The LORD is good unto them that wait for him, to the soul that seeketh him.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26It is good that a man should both hope and quietly wait for the salvation of the LORD .
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27It is good for a man that he bear the yoke in his youth.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28He sitteth alone and keepeth silence, because he hath borne it upon him.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29He putteth his mouth in the dust; if so be there may be hope.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30He giveth his cheek to him that smiteth him: he is filled full with reproach.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31For the Lord will not cast off for ever:
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32But though he cause grief, yet will he have compassion according to the multitude of his mercies.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33For he doth not afflict willingly nor grieve the children of men.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34To crush under his feet all the prisoners of the earth,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35To turn aside the right of a man before the face of the most High,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36To subvert a man in his cause, the Lord approveth not.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37¶ Who is he that saith, and it cometh to pass, when the Lord commandeth it not?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Out of the mouth of the most High proceedeth not evil and good?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Wherefore doth a living man complain, a man for the punishment of his sins?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Let us search and try our ways, and turn again to the LORD .
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Let us lift up our heart with our hands unto God in the heavens.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42We have transgressed and have rebelled: thou hast not pardoned.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Thou hast covered with anger, and persecuted us: thou hast slain, thou hast not pitied.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Thou hast covered thyself with a cloud, that our prayer should not pass through.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Thou hast made us as the offscouring and refuse in the midst of the people.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46All our enemies have opened their mouths against us.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Fear and a snare is come upon us, desolation and destruction.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Mine eye runneth down with rivers of water for the destruction of the daughter of my people.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Mine eye trickleth down, and ceaseth not, without any intermission,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50Till the LORD look down, and behold from heaven.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Mine eye affecteth mine heart because of all the daughters of my city.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Mine enemies chased me sore, like a bird, without cause.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53They have cut off my life in the dungeon, and cast a stone upon me.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Waters flowed over mine head; then I said, I am cut off.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55¶ I called upon thy name, O LORD , out of the low dungeon.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Thou hast heard my voice: hide not thine ear at my breathing, at my cry.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Thou drewest near in the day that I called upon thee: thou saidst, Fear not.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58O Lord, thou hast pleaded the causes of my soul; thou hast redeemed my life.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59O LORD , thou hast seen my wrong: judge thou my cause.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Thou hast seen all their vengeance and all their imaginations against me.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Thou hast heard their reproach, O LORD , and all their imaginations against me;
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62The lips of those that rose up against me, and their device against me all the day.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Behold their sitting down, and their rising up; I am their musick.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64¶ Render unto them a recompence, O LORD , according to the work of their hands.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Give them sorrow of heart, thy curse unto them.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Persecute and destroy them in anger from under the heavens of the LORD .
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.