Lamentations 3
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I am the man who has seen affliction under the rod of God’s wrath.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2He has driven me away and made me walk in darkness instead of light.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Indeed, He keeps turning His hand against me all day long.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4He has worn away my flesh and skin; He has shattered my bones.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5He has besieged me and surrounded me with bitterness and hardship.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6He has made me dwell in darkness like those dead for ages.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7He has walled me in so I cannot escape; He has weighed me down with chains.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Even when I cry out and plead for help, He shuts out my prayer.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9He has barred my ways with cut stones; He has made my paths crooked.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10He is a bear lying in wait, a lion hiding in ambush.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11He forced me off my path and tore me to pieces; He left me without help.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12He bent His bow and set me as the target for His arrow.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13He pierced my kidneys with His arrows.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14I am a laughingstock to all my people; they mock me in song all day long.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15He has filled me with bitterness; He has intoxicated me with wormwood.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16He has ground my teeth with gravel and trampled me in the dust.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17My soul has been deprived of peace; I have forgotten what prosperity is.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18So I say, “My strength has perished, along with my hope from the LORD.”
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Remember my affliction and wandering, the wormwood and the gall.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Surely my soul remembers and is humbled within me.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Yet I call this to mind, and therefore I have hope:
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Because of the loving devotion of the LORD we are not consumed, for His mercies never fail.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23They are new every morning; great is Your faithfulness!
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24“The LORD is my portion,” says my soul, “therefore I will hope in Him.”
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25The LORD is good to those who wait for Him, to the soul who seeks Him.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26It is good to wait quietly for the salvation of the LORD.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27It is good for a man to bear the yoke while he is still young.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Let him sit alone in silence, for God has disciplined him.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29Let him bury his face in the dust— perhaps there is still hope.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Let him offer his cheek to the one who would strike him; let him be filled with reproach.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31For the Lord will not cast us off forever.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Even if He causes grief, He will show compassion according to His abundant loving devotion.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33For He does not willingly afflict or grieve the sons of men.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34To crush underfoot all the prisoners of the land,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35to deny a man justice before the Most High,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36to subvert a man in his lawsuit— of these the Lord does not approve.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Who has spoken and it came to pass, unless the Lord has ordained it?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Do not both adversity and good come from the mouth of the Most High?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Why should any mortal man complain, in view of his sins?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Let us examine and test our ways, and turn back to the LORD.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Let us lift up our hearts and hands to God in heaven:
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42“We have sinned and rebelled; You have not forgiven.”
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43You have covered Yourself in anger and pursued us; You have killed without pity.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44You have covered Yourself with a cloud that no prayer can pass through.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45You have made us scum and refuse among the nations.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46All our enemies open their mouths against us.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Panic and pitfall have come upon us— devastation and destruction.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Streams of tears flow from my eyes over the destruction of the daughter of my people.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49My eyes overflow unceasingly, without relief,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50until the LORD looks down from heaven and sees.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51My eyes bring grief to my soul because of all the daughters of my city.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Without cause my enemies hunted me like a bird.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53They dropped me alive into a pit and cast stones upon me.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54The waters flowed over my head, and I thought I was going to die.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55I called on Your name, O LORD, out of the depths of the Pit.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56You heard my plea: “Do not ignore my cry for relief.”
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57You drew near when I called on You; You said, “Do not be afraid.”
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58You defend my cause, O Lord; You redeem my life.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59You have seen, O LORD, the wrong done to me; vindicate my cause!
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60You have seen all their malice, all their plots against me.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61O LORD, You have heard their insults, all their plots against me—
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62the slander and murmuring of my assailants against me all day long.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63When they sit and when they rise, see how they mock me in song.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64You will pay them back what they deserve, O LORD, according to the work of their hands.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Put a veil of anguish over their hearts; may Your curse be upon them!
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66You will pursue them in anger and exterminate them from under Your heavens, O LORD.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.