Lamentations 3
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I am the man that hath seen affliction by the rod of His wrath.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2He hath led me and caused me to walk in darkness and not in light.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Surely against me He turneth His hand again and again all the day.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4My flesh and my skin hath He worn out; He hath broken my bones.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5He hath builded against me, and compassed me with gall and travail.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6He hath made me to dwell in dark places, as those that have been long dead.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7He hath hedged me about, that I cannot go forth; He hath made my chain heavy.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Yea, when I cry and call for help, He shutteth out my prayer.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9He hath enclosed my ways with hewn stone, He hath made my paths crooked.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10He is unto me as a bear lying in wait, as a lion in secret places.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11He hath turned aside my ways, and pulled me in pieces; He hath made me desolate.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12He hath bent His bow, and set me as a mark for the arrow.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13He hath caused the arrows of His quiver to enter into my reins.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14I am become a derision to all my people, and their song all the day.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15He hath filled me with bitterness, He hath sated me with wormwood.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16He hath also broken my teeth with gravel stones, He hath made me to wallow in ashes.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17And my soul is removed far off from peace, I forgot prosperity.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18And I said: 'My strength is perished, and mine expectation from the LORD.'
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Remember mine affliction and mine anguish, the wormwood and the gall.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20My soul hath them still in remembrance, and is bowed down within me.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21This I recall to my mind, therefore have I hope.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Surely the LORD'S mercies are not consumed, surely His compassions fail not.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23They are new every morning; great is Thy faithfulness.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24'The LORD is my portion', saith my soul; 'Therefore will I hope in Him.'
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25The LORD is good unto them that wait for Him, to the soul that seeketh Him.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26It is good that a man should quietly wait for the salvation of the LORD.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27It is good for a man that he bear the yoke in his youth.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Let him sit alone and keep silence, because He hath laid it upon him.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29Let him put his mouth in the dust, if so be there may be hope.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Let him give his cheek to him that smiteth him, let him be filled full with reproach.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31For the Lord will not cast off for ever.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32For though He cause grief, yet will He have compassion according to the multitude of His mercies.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33For He doth not afflict willingly, nor grieve the children of men.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34To crush under foot all the prisoners of the earth,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35To turn aside the right of a man before the face of the Most High,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36To subvert a man in his cause, the Lord approveth not.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Who is he that saith, and it cometh to pass, when the Lord commandeth it not?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Out of the mouth of the Most High proceedeth not evil and good?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Wherefore doth a living man complain, a strong man because of his sins?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Let us search and try our ways, and return to the LORD.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Let us lift up our heart with our hands unto God in the heavens.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42We have transgressed and have rebelled; Thou hast not pardoned.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Thou hast covered with anger and pursued us; Thou hast slain unsparingly.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Thou hast covered Thyself with a cloud, so that no prayer can pass through.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Thou hast made us as the offscouring and refuse in the midst of the peoples.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46All our enemies have opened their mouth wide against us.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Terror and the pit are come upon us, desolation and destruction.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Mine eye runneth down with rivers of water, for the breach of the daughter of my people.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Mine eye is poured out, and ceaseth not, without any intermission,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50Till the LORD look forth, and behold from heaven.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Mine eye affected my soul, because of all the daughters of my city.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52They have chased me sore like a bird, that are mine enemies without cause.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53They have cut off my life in the dungeon, and have cast stones upon me.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Waters flowed over my head; I said: 'I am cut off.'
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55I called upon Thy name, O LORD, Out of the lowest dungeon.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Thou heardest my voice; hide not Thine ear at my sighing, at my cry.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Thou drewest near in the day that I called upon Thee; Thou saidst: 'Fear not.'
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58O Lord, Thou hast pleaded the causes of my soul; Thou hast redeemed my life.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59O LORD, Thou hast seen my wrong; judge Thou my cause.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Thou hast seen all their vengeance and all their devices against me.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Thou hast heard their taunt, O LORD, and all their devices against me;
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62The lips of those that rose up against me, and their muttering against me all the day.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Behold Thou their sitting down, and their rising up; I am their song.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Thou wilt render unto them a recompense, O LORD, according to the work of their hands.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Thou wilt give them hardness of heart, Thy curse unto them.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Thou wilt pursue them in anger, and destroy them from under the heavens of the LORD.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.