Lamentations 5
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Remember, O LORD, what is come upon us; behold, and see our reproach.
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Our inheritance is turned unto strangers, our houses unto aliens.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3We are become orphans and fatherless, our mothers are as widows.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4We have drunk our water for money; our wood cometh to us for price.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5To our very necks we are pursued; we labour, and have no rest.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6We have given the hand to Egypt, and to Assyria, to have bread enough;
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Our fathers have sinned, and are not; and we have borne their iniquities.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Servants rule over us; there is none to deliver us out of their hand.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9We get our bread with the peril of our lives because of the sword of the wilderness.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Our skin is hot like an oven because of the burning heat of famine.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11They have ravished the women in Zion, the maidens in the cities of Judah.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Princes are hanged up by their hand; the faces of elders are not honoured.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13The young men have borne the mill, and the children have stumbled under the wood.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14The elders have ceased from the gate, the young men from their music.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15The joy of our heart is ceased; our dance is turned into mourning.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16The crown is fallen from our head; woe unto us! for we have sinned.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17For this our heart is faint, for these things our eyes are dim;
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18For the mountain of Zion, which is desolate, the foxes walk upon it.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Thou, O LORD, art enthroned for ever, Thy throne is from generation to generation.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Wherefore dost Thou forget us for ever, and forsake us so long time?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Turn Thou us unto Thee, O LORD, and we shall be turned; renew our days as of old.
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Thou canst not have utterly rejected us, and be exceeding wroth against us!
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.