Плынӂериле 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Аду-Ць аминте, Доамне, де че ни с-а ынтымплат! Уйтэ-Те ши вези-не окара!
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Моштениря ноастрэ а трекут ла ниште стрэинь, каселе ноастре, ла чей дин алте цэрь!
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Ам рэмас орфань, фэрэ татэ; мамеле ноастре сунт ка ниште вэдуве.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Апа ноастрэ о бем пе бань, ши лемнеле ноастре требуе сэ ле плэтим.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Пригониторий не урмэреск ку ындыржире ши, кынд обосим, ну не дау одихнэ.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Ам ынтинс мына спре Еӂипт, спре Асирия, ка сэ не сэтурэм де пыне.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Пэринций ноштри, каре ау пэкэтуит, ну май сунт, яр ной ле пуртэм пэкателе.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Робий не стэпынеск, ши нимень ну не избэвеште дин мыниле лор.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9Не кэутэм пыня ку примеждия веций ноастре, кэч не аменинцэ сабия ын пустиу.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Не арде пеля ка ун куптор де фригуриле фоамей.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Ау нечинстит пе фемей ын Сион, пе фечоаре ын четэциле луй Иуда.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Май-марий ноштри ау фост спынзураць де мыниле лор. Бэтрынилор ну ле-ау дат ничо чинсте.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Тинерий ау фост пушь сэ рышняскэ ши копиий кэдяу суб повериле де лемн.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Бэтрыний ну се май дук ла поартэ ши тинерий ау ынчетат сэ май кынте.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15С-а дус букурия дин инимиле ноастре ши жаля а луат локул жокурилор ноастре.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16А кэзут кунуна де пе капул ностру! Вай де ной, кэч ам пэкэтуит!
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Дакэ не доаре инима, дакэ ни с-ау ынтунекат окий,
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18есте дин причинэ кэ мунтеле Сионулуй есте пустиит, дин причинэ кэ се плимбэ шакалий прин ел.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Дар Ту, Доамне, ымпэрэцешть пе вечие; скаунул Тэу де домние дэйнуеште дин ням ын ням!
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Пентру че сэ не уйць пе вечие ши сэ не пэрэсешть пентру мултэ време?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Ынтоарче-не ла Тине, Доамне, ши не вом ынтоарче! Дэ-не ярэшь зиле ка челе де одиниоарэ!
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Сэ не фи лепэдат Ту де тот оаре ши сэ Те фи мыният Ту пе ной песте мэсурэ де мулт?
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.