Плынӂериле 4
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Вай, кум с-а ыннегрит аурул ши кум с-а скимбат аурул чел курат! Кум с-ау рисипит петреле Сфынтулуй Локаш пе ла тоате колцуриле улицелор!
1Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.
2Кум сунт привиць акум фиий Сионулуй, чей алешь ши прецуиць ка аурул курат алтэдатэ, кум сунт привиць акум, вай! Ка ниште васе де пэмынт ши ка о лукраре фэкутэ де мыниле оларулуй!
2Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!
3Кяр ши шакалий ышь аплякэ цыца ши дау сэ сугэ пуилор лор, дар фийка попорулуй меу а ажунс фэрэ милэ, ка струций дин пустиу.
3И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.
4Лимба сугарулуй и се липеште де черул гурий, ускатэ де сете; копиий чер пыне, дар нимень ну ле-о дэ.
4Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.
5Чей че се хрэняу ку букате алесе лешинэ пе улице. Чей че фусесерэ крескуць ын пурпурэ се букурэ акум де о грэмадэ де гуной!
5Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.
6Кэч вина фийчей попорулуй меу есте май маре декыт пэкатул Содомей, каре а фост нимичитэ ынтр-о клипэ, фэрэ сэ фи пус чинева мына пе еа.
6И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.
7Воевозий ей ерау май стрэлучиторь декыт зэпада, май албь декыт лаптеле; трупул ле ера май рошу декыт мэрӂянул; фаца ле ера ка сафирул.
7Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.
8Дар акум ынфэцишаря ле есте май негричоасэ декыт фунинӂиня, аша кэ ну май сунт куноскуць пе улице, пеля ле есте липитэ де оасе, ускатэ ка лемнул.
8А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.
9Чей че пер учишь де сабие сунт май феричиць декыт чей че пер де фоаме, каре кад слеиць де путерь, дин липса роаделор кымпулуй!
9Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.
10Фемеиле, ку тоатэ мила лор, ышь ферб копиий, каре ле служеск ка хранэ ын мижлокул прэпэдулуй фийчей попорулуй меу.
10Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.
11Домнул Шь-а слеит урӂия, Шь-а вэрсат мыния апринсэ; а апринс ын Сион ун фок каре-й мистуе темелииле.
11Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.
12Ымпэраций пэмынтулуй н-ар фи крезут ши ничунул дин локуиторий лумий н-ар фи крезут кэ потривникул каре-л ымпресура аре сэ интре пе порциле Иерусалимулуй.
12Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.
13Ятэ родул пэкателор пророчилор сэй, а нелеӂюирилор преоцилор сэй, каре ау вэрсат ын мижлокул луй сынӂеле челор неприхэниць!
13Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.
14Рэтэчяу ка орбий пе улице, мынжиць де сынӂе, аша кэ нимень ну путя сэ се атингэ де хайнеле лор.
14Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.
15„Депэртаци-вэ, некурацилор ”, ли се стрига, „ла о парте, ла о парте, ну вэ атинӂець де ной!” Кынд фуӂяу прибеӂинд ынкоаче ши ынколо принтре нямурь, се спуня: „Сэ ну май локуяскэ аич!”
15Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.
16Ын мыния Луй, Домнул й-а ымпрэштият ши ну-Шь май ындряптэ привириле спре ей! Врэжмашул н-а кэутат ла фаца преоцилор, нич н-а авут милэ де чей бэтрынь.
16Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.
17Ши аколо ни се сфыршяу окий ши аштептам задарник ажутор! Привириле ни се ындрептау ку нэдежде спре ун ням каре тотушь ну не-а избэвит.
17Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.
18Не пындяу паший, ка сэ не ымпедиче сэ мерӂем пе улицеле ноастре; ни се апропия сфыршитул, ни се ымплинисерэ зилеле… Да, не венисе сфыршитул!
18Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.
19Пригониторий ноштри ерау май юць декыт вултурий черулуй. Не-ау фугэрит пе мунць ши не-ау пындит ын пустиу.
19Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.
20Суфларя веций ноастре, унсул Домнулуй, а фост принс ын гропиле лор, ел, деспре каре зичям: „Вом трэи суб умбра луй принтре нямурь.”
20Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.
21Букурэ-те ши салтэ де букурие, фийка Едомулуй, каре локуешть ын цара Уц! Дар ши ла тине ва трече потирул ши ту те вей ымбэта ши те вей дезголи!
21Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.
22Фийка Сионулуй, нелеӂюиря ыць есте испэшитэ: Ел ну те ва май тримите ын робие. Дар цие, фийка Едомулуй, ыць ва педепси нелеӂюиря ши ыць ва да пе фацэ пэкателе.
22Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.