Lamentationes 5
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Recordare, Domine, quid acciderit nobis; intuere et respice opprobrium nostrum.
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Hæreditas nostra versa est ad alienos, domus nostræ ad extraneos.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Pupilli facti sumus absque patre, matres nostræ quasi viduæ.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Aquam nostram pecunia bibimus; ligna nostra pretio comparavimus.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Cervicibus nostris minabamur, lassis non dabatur requies.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Ægypto dedimus manum et Assyriis, ut saturaremur pane.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Patres nostri peccaverunt, et non sunt: et nos iniquitates eorum portavimus.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Servi dominati sunt nostri: non fuit qui redimeret de manu eorum.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9In animabus nostris afferebamus panem nobis, a facie gladii in deserto.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Pellis nostra quasi clibanus exusta est, a facie tempestatum famis.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Mulieres in Sion humiliaverunt, et virgines in civitatibus Juda.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Principes manu suspensi sunt; facies senum non erubuerunt.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Adolescentibus impudice abusi sunt, et pueri in ligno corruerunt.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Senes defecerunt de portis, juvenes de choro psallentium.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Defecit gaudium cordis nostri; versus est in luctum chorus noster.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16Cecidit corona capitis nostri: væ nobis, quia peccavimus !
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Propterea mœstum factum est cor nostrum; ideo contenebrati sunt oculi nostri,
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18propter montem Sion quia disperiit; vulpes ambulaverunt in eo.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Tu autem, Domine, in æternum permanebis, solium tuum in generationem et generationem.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Quare in perpetuum oblivisceris nostri, derelinques nos in longitudine dierum?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Converte nos, Domine, ad te, et convertemur; innova dies nostros, sicut a principio.
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Sed projiciens repulisti nos: iratus es contra nos vehementer.]
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.