Lamentaciones 5
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ACUÉRDATE, oh Jehová, de lo que nos ha sucedido: ve y mira nuestro oprobio.
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Nuestra heredad se ha vuelto á extraños, nuestras casas á forasteros.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Huérfanos somos sin padre, nuestras madres como viudas.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Nuestra agua bebemos por dinero; nuestra leña por precio compramos.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Persecución padecemos sobre nuestra cerviz: nos cansamos, y no hay para nosotros reposo.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Al Egipcio y al Asirio dimos la mano, para saciarnos de pan.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Nuestros padres pecaron, y son muertos; y nosotros llevamos sus castigos.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Siervos se enseñorearon de nosotros; no hubo quien de su mano nos librase.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9Con peligro de nuestras vidas traíamos nuestro pan delante del cuchillo del desierto.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Nuestra piel se ennegreció como un horno á causa del ardor del hambre.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Violaron á las mujeres en Sión, á las vírgenes en las ciudades de Judá.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12A los príncipes colgaron por su mano; no respetaron el rostro de los viejos.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Llevaron los mozos á moler, y los muchachos desfallecieron en la leña.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Los ancianos cesaron de la puerta, los mancebos de sus canciones.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Cesó el gozo de nuestro corazón; nuestro corro se tornó en luto.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16Cayó la corona de nuestra cabeza: ¡ay ahora de nosotros! porque pecamos.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Por esto fué entristecido nuestro corazón, por esto se entenebrecieron nuestros ojos:
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18Por el monte de Sión que está asolado; zorras andan en él.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Mas tú, Jehová, permanecerás para siempre: tu trono de generación en generación.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20¿Por qué te olvidarás para siempre de nosotros, y nos dejarás por largos días?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Vuélvenos, oh Jehová, á ti, y nos volveremos: renueva nuestros días como al principio.
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Porque repeliendo nos has desechado; te has airado contra nosotros en gran manera.
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.