Lamentations 5
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Remember, O LORD, what has happened to us. Look and see our disgrace!
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Our inheritance has been turned over to strangers, our houses to foreigners.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3We have become fatherless orphans; our mothers are widows.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4We must buy the water we drink; our wood comes at a price.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5We are closely pursued; we are weary and find no rest.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6We submitted to Egypt and Assyria to get enough bread.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Our fathers sinned and are no more, but we bear their punishment.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Slaves rule over us; there is no one to deliver us from their hands.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9We get our bread at the risk of our lives because of the sword in the wilderness.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Our skin is as hot as an oven with fever from our hunger.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Women have been ravished in Zion, virgins in the cities of Judah.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Princes have been hung up by their hands; elders receive no respect.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Young men toil at millstones; boys stagger under loads of wood.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14The elders have left the city gate; the young men have stopped their music.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Joy has left our hearts; our dancing has turned to mourning.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16The crown has fallen from our head. Woe to us, for we have sinned!
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Because of this, our hearts are faint; because of these, our eyes grow dim—
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18because of Mount Zion, which lies desolate, patrolled by foxes.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19You, O LORD, reign forever; Your throne endures from generation to generation.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Why have You forgotten us forever? Why have You forsaken us for so long?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Restore us to Yourself, O LORD, so we may return; renew our days as of old,
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22unless You have utterly rejected us and remain angry with us beyond measure.
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.