Lamentationes 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[ Aleph Ego vir videns paupertatem meam in virga indignationis ejus.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Aleph Me minavit, et adduxit in tenebras, et non in lucem.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Aleph Tantum in me vertit et convertit manum suam tota die.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Beth Vetustam fecit pellem meam et carnem meam; contrivit ossa mea.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5Beth Ædificavit in gyro meo, et circumdedit me felle et labore.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Beth In tenebrosis collocavit me, quasi mortuos sempiternos.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Ghimel Circumædificavit adversum me, ut non egrediar; aggravavit compedem meum.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Ghimel Sed et cum clamavero, et rogavero, exclusit orationem meam.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Ghimel Conclusit vias meas lapidibus quadris; semitas meas subvertit.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Daleth Ursus insidians factus est mihi, leo in absconditis.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11Daleth Semitas meas subvertit, et confregit me; posuit me desolatam.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Daleth Tetendit arcum suum, et posuit me quasi signum ad sagittam.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13He Misit in renibus meis filias pharetræ suæ.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14He Factus sum in derisum omni populo meo, canticum eorum tota die.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15He Replevit me amaritudinibus; inebriavit me absinthio.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Vau Et fregit ad numerum dentes meos; cibavit me cinere.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17Vau Et repulsa est a pace anima mea; oblitus sum bonorum.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18Vau Et dixi: Periit finis meus, et spes mea a Domino.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Zain Recordare paupertatis, et transgressionis meæ, absinthii et fellis.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Zain Memoria memor ero, et tabescet in me anima mea.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Zain Hæc recolens in corde meo, ideo sperabo.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Heth Misericordiæ Domini, quia non sumus consumpti; quia non defecerunt miserationes ejus.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23Heth Novi diluculo, multa est fides tua.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24Heth Pars mea Dominus, dixit anima mea; propterea exspectabo eum.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Teth Bonus est Dominus sperantibus in eum, animæ quærenti illum.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Teth Bonum est præstolari cum silentio salutare Dei.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Teth Bonum est viro cum portaverit jugum ab adolescentia sua.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Jod Sedebit solitarius, et tacebit, quia levavit super se.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29Jod Ponet in pulvere os suum, si forte sit spes.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Jod Dabit percutienti se maxillam: saturabitur opprobriis.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Caph Quia non repellet in sempiternum Dominus.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Caph Quia si abjecit, et miserebitur, secundum multitudinem misericordiarum suarum.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Caph Non enim humiliavit ex corde suo et abjecit filios hominum.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Lamed Ut conteret sub pedibus suis omnes vinctos terræ.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35Lamed Ut declinaret judicium viri in conspectu vultus Altissimi.
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36Lamed Ut perverteret hominem in judicio suo; Dominus ignoravit.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Mem Quis est iste qui dixit ut fieret, Domino non jubente?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Mem Ex ore Altissimi non egredientur nec mala nec bona?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Mem Quid murmuravit homo vivens, vir pro peccatis suis?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Nun Scrutemur vias nostras, et quæramus, et revertamur ad Dominum.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Nun Levemus corda nostra cum manibus ad Dominum in cælos.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42Nun Nos inique egimus, et ad iracundiam provocavimus; idcirco tu inexorabilis es.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Samech Operuisti in furore, et percussisti nos; occidisti, nec pepercisti.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Samech Opposuisti nubem tibi, ne transeat oratio.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Samech Eradicationem et abjectionem posuisti me in medio populorum.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Phe Aperuerunt super nos os suum omnes inimici.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Phe Formido et laqueus facta est nobis vaticinatio, et contritio.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Phe Divisiones aquarum deduxit oculus meus, in contritione filiæ populi mei.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Ain Oculus meus afflictus est, nec tacuit, eo quod non esset requies.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50Ain Donec respiceret et videret Dominus de cælis.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Ain Oculus meus deprædatus est animam meam in cunctis filiabus urbis meæ.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Sade Venatione ceperunt me quasi avem inimici mei gratis.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53Sade Lapsa est in lacum vita mea, et posuerunt lapidem super me.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Sade Inundaverunt aquæ super caput meum; dixi: Perii.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Coph Invocavi nomen tuum, Domine, de lacu novissimo.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Coph Vocem meam audisti; ne avertas aurem tuam a singultu meo et clamoribus.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Coph Appropinquasti in die quando invocavi te; dixisti: Ne timeas.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Res Judicasti, Domine, causam animæ meæ, redemptor vitæ meæ.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Res Vidisti, Domine, iniquitatem illorum adversum me: judica judicium meum.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Res Vidisti omnem furorem, universas cogitationes eorum adversum me.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Sin Audisti opprobrium eorum, Domine, omnes cogitationes eorum adversum me.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62Sin Labia insurgentium mihi, et meditationes eorum adversum me tota die.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Sin Sessionem eorum et resurrectionem eorum vide; ego sum psalmus eorum.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Thau Redes eis vicem, Domine, juxta opera manuum suarum.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Thau Dabis eis scutum cordis, laborem tuum.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Thau Persequeris in furore, et conteres eos sub cælis, Domine.]
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.