Lamentations 3
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Je suis l’homme qui a vu la misère Sous la verge de sa fureur.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Il m’a conduit, mené dans les ténèbres, Et non dans la lumière.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Contre moi il tourne et retourne sa main Tout le jour.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Il a fait dépérir ma chair et ma peau, Il a brisé mes os.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5Il a bâti autour de moi, Il m’a environné de poison et de douleur.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Il me fait habiter dans les ténèbres, Comme ceux qui sont morts dès longtemps.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Il m’a entouré d’un mur, pour que je ne sorte pas; Il m’a donné de pesantes chaînes.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8J’ai beau crier et implorer du secours, Il ne laisse pas accès à ma prière.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Il a fermé mon chemin avec des pierres de taille, Il a détruit mes sentiers.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Il a été pour moi un ours en embuscade, Un lion dans un lieu caché.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11Il a détourné mes voies, il m’a déchiré, Il m’a jeté dans la désolation.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Il a tendu son arc, et il m’a placé Comme un but pour sa flèche.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13Il a fait entrer dans mes reins Les traits de son carquois.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14Je suis pour tout mon peuple un objet de raillerie, Chaque jour l’objet de leurs chansons.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15Il m’a rassasié d’amertume, Il m’a enivré d’absinthe.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Il a brisé mes dents avec des cailloux, Il m’a couvert de cendre.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17Tu m’as enlevé la paix; Je ne connais plus le bonheur.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18Et j’ai dit: Ma force est perdue, Je n’ai plus d’espérance en l’Éternel!
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Quand je pense à ma détresse et à ma misère, A l’absinthe et au poison;
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Quand mon âme s’en souvient, Elle est abattue au-dedans de moi.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21Voici ce que je veux repasser en mon cœur, Ce qui me donnera de l’espérance.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Les bontés de l’Éternel ne sont pas épuisées, Ses compassions ne sont pas à leur terme;
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23Elles se renouvellent chaque matin. Oh! Que ta fidélité est grande!
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24L’Éternel est mon partage, dit mon âme; C’est pourquoi je veux espérer en lui.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25L’Éternel a de la bonté pour qui espère en lui, Pour l’âme qui le cherche.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Il est bon d’attendre en silence Le secours de l’Éternel.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Il est bon pour l’homme De porter le joug dans sa jeunesse.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Il se tiendra solitaire et silencieux, Parce que l’Éternel le lui impose;
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29Il mettra sa bouche dans la poussière, Sans perdre toute espérance;
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Il présentera la joue à celui qui le frappe, Il se rassasiera d’opprobres.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Car le Seigneur Ne rejette pas à toujours.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32Mais, lorsqu’il afflige, Il a compassion selon sa grande miséricorde;
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Car ce n’est pas volontiers qu’il humilie Et qu’il afflige les enfants des hommes.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Quand on foule aux pieds Tous les captifs du pays,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35Quand on viole la justice humaine A la face du Très-Haut,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36Quand on fait tort à autrui dans sa cause, Le Seigneur ne le voit-il pas?
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Qui dira qu’une chose arrive, Sans que le Seigneur l’ait ordonnée?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38N’est-ce pas de la volonté du Très-Haut que viennent Les maux et les biens?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Pourquoi l’homme vivant se plaindrait-il? Que chacun se plaigne de ses propres péchés.
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Recherchons nos voies et sondons, Et retournons à l’Éternel;
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Élevons nos cœurs et nos mains Vers Dieu qui est au ciel:
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42Nous avons péché, nous avons été rebelles! Tu n’as point pardonné!
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Tu t’es caché dans ta colère, et tu nous as poursuivis; Tu as tué sans miséricorde;
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Tu t’es enveloppé d’un nuage, Pour fermer accès à la prière.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Tu nous as rendus un objet de mépris et de dédain Au milieu des peuples.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Ils ouvrent la bouche contre nous, Tous ceux qui sont nos ennemis.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Notre partage a été la terreur et la fosse, Le ravage et la ruine.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Des torrents d’eau coulent de mes yeux, A cause de la ruine de la fille de mon peuple.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Mon œil fond en larmes, sans repos, Sans relâche,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50Jusqu’à ce que l’Éternel regarde et voie Du haut des cieux;
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Mon œil me fait souffrir, A cause de toutes les filles de ma ville.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Ils m’ont donné la chasse comme à un oiseau, Ceux qui sont à tort mes ennemis.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53Ils ont voulu anéantir ma vie dans une fosse, Et ils ont jeté des pierres sur moi.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Les eaux ont inondé ma tête; Je disais: Je suis perdu!
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55J’ai invoqué ton nom, ô Éternel, Du fond de la fosse.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Tu as entendu ma voix: Ne ferme pas l’oreille à mes soupirs, à mes cris!
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Au jour où je t’ai invoqué, tu t’es approché, Tu as dit: Ne crains pas!
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Seigneur, tu as défendu la cause de mon âme, Tu as racheté ma vie.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Éternel, tu as vu ce qu’on m’a fait souffrir: Rends-moi justice!
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Tu as vu toutes leurs vengeances, Tous leurs complots contre moi.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Éternel, tu as entendu leurs outrages, Tous leurs complots contre moi,
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62Les discours de mes adversaires, et les projets Qu’ils formaient chaque jour contre moi.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Regarde quand ils sont assis et quand ils se lèvent: Je suis l’objet de leurs chansons.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Tu leur donneras un salaire, ô Éternel, Selon l’œuvre de leurs mains;
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Tu les livreras à l’endurcissement de leur cœur, A ta malédiction contre eux;
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Tu les poursuivras dans ta colère, et tu les extermineras De dessous les cieux, ô Éternel!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.