ΘΡΗΝΟΙ 3
Septuagint (Greek Old Testament), second editionOriginal language
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ΕΓΩ ἀνὴρ ὁ βλέπων πτωχείαν ἐν ράβδῳ θυμοῦ αὐτοῦ ἐπ' ἐμέ·
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2παρέλαβέ με καὶ ἀπήγαγέ με εἰς σκότος καὶ οὐ φῶς,
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3πλὴν ἐν ἐμοὶ ἐπέστρεψε χεῖρα αὐτοῦ ὅλην τὴν ἡμέραν.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Ἐπαλαίωσε σάρκα μου καὶ δέρμα μου, ὀστέα μου συνέτριψεν·
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5ἀῳκοδόμησε κατ' ἐμοῦ καὶ ἐκύκλωσε κεφαλήν μου καὶ ἐμόχθησεν,
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6ἐν σκοτεινοῖς ἐκάθισέ με ὡς νεκροὺς αἰῶνος.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Ἀνῳκοδόμησε κατ' ἐμοῦ, καὶ οὐκ ἐξελεύσομαι, ἐβάρυνε χαλκόν μου·
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8καί γε κεκράξομαι καὶ βοήσω, ἀπέφραξε προσευχήν μου·
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9ἀνῳκοδόμησεν ὁδούς μου, ἐνέφραξε τρίβους μου, ἐτάραξεν.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Ἄρκος ἐνεδρεύουσα αὐτός μοι, λέων ἐν κρυφαίοις·
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11κατεδίωξεν ἀφεστηκότα καὶ κατέπαυσέ με, ἔθετό με ἠφανισμένην.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12ἐνέτεινε τόξον αὐτοῦ καὶ ἐστήλωσέ με ὡς σκοπὸν εἰς βέλος.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13Εἰσήγαγεν ἐν τοῖς νεφροῖς μου ἰοὺς φαρέτρας αὐτοῦ·
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14ἐγενήθην γέλως παντὶ λαῷ μου, ψαλμὸς αὐτῶν ὅλην τὴν ἡμέραν·
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15ἐχόρτασέ με πικρίας, ἐμέθυσέ με χολῆς.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Καὶ ἐξέβαλε ψήφῳ ὀδόντας μου, ἐψώμισέ με σποδόν·
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17καὶ ἀπώσατο ἐξ εἰρήνης ψυχήν μου,
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18ἐπελαθόμην ἀγαθά, καὶ εἶπα· ἀπώλετο νῖκός μου καὶ ἡ ἐλπίς μου ἀπὸ Κυρίου.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Ἐμνήσθην ἀπὸ πτωχείας μου καὶ ἐκδιωγμοῦ μου πικρίας καὶ χολῆς μου.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20μνησθήσεται καὶ καταδολεσχήσει ἐπ' ἐμὲ ἡ ψυχή μου·
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21ταύτην τάξω εἰς τὴν καρδίαν μου, διὰ τοῦτο ὑπομενῶ.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Τὰ ἐλέη Κυρίου, ὅτι οὐκ ἐξέλιπέμε, ὅτι οὐσυνετελέσθησαν οἱ οἰκτιρμοὶ αὐτοῦ· μῆνας εἰς τὰς πρωΐας ἐλέησον, Κύριε, ὅτι οὐ συνετελέσθημεν, ὅτι οὐ συνετελέσθησαν οἱ οἰκτιρμοὶ αὐτοῦ.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23καινὰ εἰς τὰς πρωΐας, πολλὴ ἡ πίστις σου.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24μερίς μου Κύριος, εἶπεν ἡ ψυχή μου· διὰ τοῦτο ὑπομενῶ αὐτῷ.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Ἀγαθὸς Κύριος τοῖς ὑπομένουσιν αὐτόν, ψυχὴ ἣ ζητήσει αὐτὸν ἀγαθὸν
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26καὶ ὑπομεννεῖ καὶ ἡσυχάσει εἰς τὸ σωτήριον Κυρίου.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27ἀγαθὸν ἀνδρί, ὅταν ἄρῃ ζυγὸν ἐν νεότητι αὐτοῦ.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Καθήσεται κατὰ μόνας καὶ σιωπήσεται, ὅτι ᾖρεν ἐφ' ἑαυτῷ·
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
no verse 29 in this text
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30δώσει τῷ παίοντι αὐτὸν σιαγόνα, χορτασθήσεται ὀνειδισμῶν.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31¨Οτι οὐκ εἰς τὸν αἰῶνα ἀπώσεται Κύριος.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32ὅτι ὁ ταπεινώσας οἰκτειρήσει κατὰ τὸ πλῆθος τοῦ ἐλέους αὐτοῦ·
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33ὅτι οὐκ ἀπεκρίθη ἀπὸ καρδίας αὐτοῦ καὶ ἐταπείνωσεν υἱοὺς ἀνδρός.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Τοῦ ταπεινῶσαι ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ πάντας δεσμίους γῆς,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35τοῦ ἐκκλῖναι κρίσιν ἀνδρὸς κατέναντι προσώπου Ὑψίστου,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36καταδικάσαι ἄνθρωπον ἐν τῷ κρίνεσθαι αὐτὸν Κύριος οὐκ εἶπε.
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Τίς οὕτως εἶπε, καὶ ἐγενήθη; Κύριος οὐκ ἐνετείλατο.
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38ἐκ στόματος Ὑψίστου οὐκ ἐξελεύσεται τὰ κακὰ καὶ τὸ ἀγαθόν;
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39τί γογγύσει ἄνθρωπος ζῶν, ἀνὴρ περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ;
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Ἐξηρευνήθη ἡ ὁδὸς ἡμῶν καὶ ἠτάσθη, κὶ ἐπιστρέψομεν ἕως Κυρίου·
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41ἀναλάβωμεν καρδίας ἡμῶν ἐπὶ χειρῶν πρὸς ὑψηλὸν ἐν οὐρανῷ·
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42ἡμαρτήσαμεν, ἠσεβήσαμεν, καὶ οὐχ ἱλάσθης.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Ἐπεσκέπασας ἐν θυμῷ καὶ ἀπεδίωξας ἡμᾶς· ἀπέκτεινας, οὐκ ἐφείσω.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Ἐπεσκέπασας νεφέλην σεαυτῷ ἕνεκεν προσευχῆς,
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45καμμύσαι με καὶ ἀπωσθῆναι ἔθηκας ἡμᾶς ἐν μέσῳ τῶν λαῶν.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Διήνοιξαν ἐφ' ἡμᾶς τὸ στόμα αὐτῶν πάντες οἱ ἐχθροὶ ἡμῶν·
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47φόβος καὶ θυμὸς ἐγενήθη ἡμῖν, ἔπαρσις καὶ συντριβή.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48ἀφέσεις ὑδάτων κατάξει ὁ ὀφθαλμός μου ἐπὶ τὸ σύντριμμα τῆς θυγατρὸς τοῦ λαοῦ μου.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Ὁ ὀφθαλμός μου κατεπόθη, καὶ οὐ σιγήσομαι τοῦ μὴ εἶναι ἔκνηψιν,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50ἕως οὗ διακύψῃ καὶ ἴδῃ Κύριος ἐξ οὐρανοῦ·
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51ὁ ὀφθαλμός μου ἐπιφυλλιεῖ ἐπὶ τὴν ψυχήν μου παρὰ πάσας θυγατέρας πόλεως.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Θηρεύοντες ἐθήρευσάν με ὡς στρουθίον πάντες οἱ ἐχθροί μου δωρεάν,
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53ἐθανάτωσαν ἐν λάκκῳ ζωήν μου καὶ ἐπέθηκαν λίθον ἐπ' ἐμοί.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54ὑπερεχύθη ὕδωρ ἐπὶ τὴν κεφαλήν μου· εἶπα· ἀπῶσμαι.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Ἐπεκαλεσάμην τὸ ὄνομά σου, Κύριε, ἐκ λάκκου κατωτάτου·
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56φωνήν μου ἤκουσας· μὴ κρύψῃς τὰ ὦτά σου εἰς τὴν δέησίν μου.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57εἰς τὴν βοήθειάν μου ἤγγισας ἐν ἡμέρᾳ, ᾗ ἐπεκαλεσάμην σε· εἶπάς μοι· μὴ φοβοῦ.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Ἐδίκασας, Κύριε, τὰς δίκας τῆς ψυχῆς μου, ἐλυτρώσω τὴν ζωήν μου·
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59εἶδες, Κύριε, τὰς ταραχάς μου, ἔκρινας τὴν κρίσιν μου·
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60εἶδες πᾶσαν τὴν ἐκδίκησιν αὐτῶν εἰς πάντας διαλογισμοὺς αὐτῶν ἐν ἐμοί.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Ἤκουσας τὸν ὀνειδισμὸν αὐτῶν, πάντας τοὺς διαλογισμοὺς αὐτῶν κατ' ἐμοῦ,
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62χείλη ἐπανισταμένων μοι καὶ μελέτας αὐτῶν κατ' ἐμοῦ ὅλην τὴν ἡμέραν,
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63καθέδραν αὐτῶν καὶ ἀνάστασιν αὐτῶν· ἐπίβλεψον ἐπὶ τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτῶν.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Ἀποδώσεις αὐτοῖς ἀνταπόδομα, Κύριε, κατὰ τὰ ἔργα τῶν χειρῶν αὐτῶν.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65ἀποδώσεις αὐτοῖς ὑπερασπισμὸν καρδίας, μόχθον σου αὐτοῖας,
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66καταδιώξεις ἐν ὀργῇ καὶ ἐξαναλώσεις αὐτοὺς ὑποκάτωθεν τοῦ οὐρανοῦ, Κύριε.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.