1. Самуилова 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.
1Кынд с-а ынторс Саул де ла урмэриря филистенилор, ау венит ши й-ау спус: „Ятэ кэ Давид есте ын пустиул Ен-Геди.”
2И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.
2Саул а луат трей мий де оамень алешь дин тот Исраелул ши с-а дус сэ кауте пе Давид ши пе оамений луй пынэ пе стынчиле цапилор сэлбатичь.
3Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.
3А ажунс ла ниште стыне де ой, каре ерау лынгэ друм, ши аколо ера о пештерэ ын каре а интрат сэ доармэ. Давид ши оамений луй ерау ын фундул пештерий.
4И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.
4Оамений луй Давид й-ау зис: „Ятэ зиуа ын каре Домнул ыць зиче: ‘Дау пе врэжмашул тэу ын мыниле тале; фэ-й че-ць ва плэчя.’” Давид с-а скулат ши а тэят ынчет колцул хайней луй Саул.
5И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
5Дупэ ачея, инима ый бэтя, пентру кэ тэясе колцул хайней луй Саул.
6А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
6Ши а зис оаменилор сэй: „Сэ мэ феряскэ Домнул сэ фак ымпотрива домнулуй меу, каре есте унсул Домнулуй, о аша фаптэ ка сэ пун мына пе ел! Кэч ел есте унсул Домнулуй.”
7И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.
7Ку ачесте кувинте, Давид а оприт пе оамений сэй ши й-а ымпедикат сэ се арунче асупра луй Саул. Апой Саул с-а скулат сэ ясэ дин пештерэ ши шь-а вэзут ынаинте де друм.
8И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.
8Дупэ ачея, Давид с-а скулат ши а ешит дин пештерэ. Ел а ынчепут сэ стриӂе атунч дупэ Саул: „Ымпэрате, домнул меу!” Саул с-а уйтат ынапой, ши Давид с-а плекат ку фаца ла пэмынт ши с-а ынкинат.
9Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.
9Давид а зис луй Саул: „Де че аскулць ту де ворбеле оаменилор каре зик: ‘Давид ыць вря рэул’?
10И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?
10Везь акум ку окий тэй кэ Домнул те дэдусе астэзь ын мыниле меле ын пештерэ. Оамений мей мэ ындемнау сэ те омор, дар те-ам круцат ши ам зис: ‘Ну вой пуне мына пе домнул меу, кэч есте унсул Домнулуй.’
11Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.
11Уйте, пэринтеле меу, уйте колцул хайней тале ын мына мя. Фииндкэ ць-ам тэят колцул хайней ши ну те-ам учис, сэ штий ши сэ везь кэ ын пуртаря мя ну есте нич рэутате, нич рэзврэтире ши кэ н-ам пэкэтуит ымпотрива та. Тотушь ту ымь ынтинзь курсе, ка сэ-мь ей вяца.
12Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.
12Жудече Домнул ынтре мине ши тине ши Домнул сэ мэ рэзбуне пе тине, дар еу ну вой пуне мына пе тине.
13Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.
13‘Рэул де ла чей рэй вине’, зиче векя зикалэ. Де ачея еу ну вой пуне мына пе тине.
14Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.
14Ымпотрива куй а порнит ымпэратул луй Исраел? Пе чине урмэрешть ту? Ун кыне морт, ун пуриче.
15За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.
15Домнул ва жудека ши ва хотэры ынтре мине ши тине, Ел ва ведя, Ел ымь ва апэра причина ши Ел ымь ва фаче дрептате, избэвинду-мэ дин мына та.”
16Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.
16Кынд а сфыршит Давид де спус ачесте ворбе луй Саул, Саул а зис: „Гласул тэу есте, фиуле Давид?” Ши Саул а ридикат гласул ши а плынс.
17А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.
17Ши а зис луй Давид: „Ту ешть май бун декыт мине, кэч ту мь-ай фэкут бине, яр еу ць-ам фэкут рэу.
18И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.
18Ту ыць арэць азь бунэтатя ку каре те порць фацэ де мине, кэч Домнул мэ дэдусе ын мыниле тале, ши ну м-ай оморыт.
19И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.
19Дакэ ынтылнеште чинева пе врэжмашул луй, ыл ласэ оаре сэ-шь урмезе друмул ын линиште? Домнул сэ-ць рэсплэтяскэ пентру че мь-ай фэкут ын зиуа ачаста!
20И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.
20Акум ятэ, штиу кэ ту вей домни ши кэ ымпэрэция луй Исраел ва рэмыне ын мыниле тале.
21И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.
21Журэ-мь дар пе Домнул кэ ну-мь вей нимичи сэмынца мя дупэ мине ши кэ ну-мь вей штерӂе нумеле дин каса татэлуй меу.”
22Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.
22Давид а журат луй Саул. Апой Саул а плекат акасэ, яр Давид ши оамений луй с-ау суит ын локул ынтэрит.
23И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.
no verse 23 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.