1. Самуилова 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.
1Кемаря луй Самуел а ажунс ла куноштинца ынтрегулуй Исраел. Исраел а ешит ынаинтя филистенилор ка сэ лупте ымпотрива лор. Ау тэбэрыт лынгэ Ебен-Езер, ши филистений тэбэрысерэ ла Афек.
2А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.
2Филистений с-ау ашезат ын линие де бэтае ымпотрива луй Исраел ши лупта а ынчепут. Исраел а фост бэтут де филистень, каре ау оморыт пе кымпул де бэтае апроапе патру мий де оамень.
3И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.
3Попорул с-а ынторс ын табэрэ ши бэтрыний луй Исраел ау зис: „Пентру че не-а лэсат Домнул сэ фим бэтуць астэзь де филистень? Хайдем сэ луэм де ла Сило кивотул легэмынтулуй Домнулуй, ка сэ винэ ын мижлокул ностру ши сэ не избэвяскэ дин мына врэжмашилор ноштри.”
4И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.
4Попорул а тримис ла Сило, де унде ау адус кивотул легэмынтулуй Домнулуй оштирилор, каре шаде ынтре херувимь. Чей дой фий ай луй Ели, Хофни ши Финеас, ерау аколо, ымпреунэ ку кивотул легэмынтулуй луй Думнезеу.
5А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.
5Кынд а интрат кивотул легэмынтулуй Домнулуй ын табэрэ, тот Исраелул а скос стригэте де букурие де с-а кутремурат пэмынтул.
6А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.
6Рэсунетул ачестор стригэте а фост аузит де филистень ши ау зис: „Че ынсямнэ стригэтеле ачестя каре рэсунэ ын табэра евреилор?” Ши ау аузит кэ сосисе кивотул Домнулуй ын табэрэ.
7И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.
7Филистений с-ау темут, пентру кэ ау крезут кэ Думнезеу венисе ын табэрэ. „Вай де ной, ау зис ей, кэч н-а фост аша чева пынэ акум!
8Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.
8Вай де ной! Чине не ва избэви дин мына ачестор думнезей путерничь? Думнезеий ачештя ау ловит пе еӂиптень ку тот фелул де урӂий ын пустиу.
9Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
9Ынтэрици-вэ ши фиць оамень, филистенилор, ка ну кумва сэ фиць робь евреилор, кум в-ау фост ей робь воуэ: фиць оамень ши луптаць!”
10И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.
10Филистений ау ынчепут лупта, ши Исраел а фост бэтут. Фиекаре а фуӂит ын кортул луй. Ынфрынӂеря а фост фоарте маре, ши дин Исраел ау кэзут трейзечь де мий де оамень педештри.
11И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.
11Кивотул луй Думнезеу а фост луат, ши чей дой фий ай луй Ели, Хофни ши Финеас, ау мурит.
12А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.
12Ун ом дин Бениамин а алергат дин табэра де бэтае ши а венит ла Сило ын ачеяшь зи, ку хайнеле сфышияте ши ку капул акоперит ку цэрынэ.
13И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.
13Кынд а ажунс, Ели аштепта стынд пе ун скаун лынгэ друм, кэч инима ый ера нелиништитэ пентру кивотул луй Думнезеу. Ла интраря луй ын четате, омул ачеста а дат де весте, ши тоатэ четатя а стригат.
14А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.
14Ели, аузинд ачесте стригэте, а зис: „Че ынсямнэ зарва ачаста?” Ши ындатэ омул а венит ши а адус луй Ели вестя ачаста.
15А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.
15Ши Ели ера ын вырстэ де ноуэзечь ши опт де ань, авя окий ынтунекаць ши ну май путя сэ вадэ.
16И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?
16Омул а зис луй Ели: „Вин де пе кымпул де бэтае ши дин кымпул де бэтае ам фуӂит астэзь.” Ели а зис: „Че с-а ынтымплат, фиуле?”
17А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.
17Чел че адучя вестя ачаста, ка рэспунс, а зис: „Исраел а фуӂит динаинтя филистенилор ши попорул а суферит о маре ынфрынӂере, ши кяр чей дой фий ай тэй, Хофни ши Финеас, ау мурит ши кивотул Домнулуй а фост луат.”
18А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.
18Абия а поменит де кивотул луй Думнезеу, ши Ели а кэзут де пе скаун пе спате, лынгэ поартэ; шь-а рупт чафа ши а мурит, кэч ера ом бэтрын ши греу. Ел фусесе жудекэтор ын Исраел патрузечь де ань.
19А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.
19Норэ-са, неваста луй Финеас, ера ынсэрчинатэ ши стэтя сэ наскэ. Кынд а аузит вестя деспре луаря кивотулуй луй Думнезеу, деспре моартя сокрулуй ей ши деспре моартя бэрбатулуй ей, с-а ынковоят ши а нэскут, кэч ау апукат-о дурериле наштерий.
20И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.
20Кынд трэӂя сэ моарэ, фемеиле каре ерау лынгэ еа й-ау зис: „Ну те теме, кэч ай нэскут ун фиу!” Дар еа н-а рэспунс ши н-а луат сяма ла че и се спуня.
21Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.
21А пус копилулуй нумеле И-Кабод, зикынд: „С-а дус слава дин Исраел!” Спуня лукрул ачеста дин причина луэрий кивотулуй луй Думнезеу ши дин причина сокрулуй ши бэрбатулуй ей.
22Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
22Еа а зис: „С-а дус слава дин Исраел, кэч кивотул луй Думнезеу есте луат.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.