1. Самуилова 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?
1Зифиций с-ау дус ла Саул ла Гибея ши ау зис: „Ятэ кэ Давид есте аскунс пе дялул Хакила, ын фаца пустиулуй.”
2А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској.
2Саул с-а скулат ши с-а коборыт ын пустиул Зиф, ку трей мий де оамень алешь дин Исраел, ка сэ кауте пе Давид ын пустиул Зиф.
3И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.
3А тэбэрыт пе дялул Хакила, ын фаца пустиулуй, лынгэ друм. Давид ера ын пустиу ши, ынцелегынд кэ Саул мерӂе ын урмэриря луй ын пустиу,
4И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул.
4а тримис ниште искоаде ши а афлат кэ, ын адевэр, Саул венисе.
5Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.
5Атунч, Давид с-а скулат ши а венит ла локул унде тэбэрысе Саул ши а вэзут локул унде ера кулкат Саул, ку Абнер, фиул луй Нер, кэпетения оштирий луй. Саул ера кулкат ын корт ын мижлокул таберей ши попорул ера тэбэрыт ын журул луй.
6И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом.
6Давид а луат кувынтул ши, ворбинд луй Ахимелек, Хетитул, ши луй Абишай, фиул Церуей ши фрателе луй Иоаб, а зис: „Чине вря сэ се кобоаре ку мине ын табэрэ ла Саул?” Ши Абишай а рэспунс: „Еу мэ вой коборы ку тине.”
7И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.
7Давид ши Абишай с-ау дус ноаптя ла попор. Ши ятэ кэ Саул ера кулкат ши дормя ын корт, ын мижлокул таберей, ши сулица луй ера ынфиптэ ын пэмынт, ла капул луй. Абнер ши попорул луй ерау кулкаць ын журул луй.
8Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.
8Абишай а зис луй Давид: „Думнезеу дэ астэзь пе врэжмашул тэу ын мыниле тале; ласэ-мэ, те рог, сэ-л ловеск ку сулица мя ши сэ-л пиронеск динтр-о ловитурэ ын пэмынт, ка сэ н-ам невое сэ-й май дау алта.”
9А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?
9Дар Давид а зис луй Абишай: „Ну-л оморы! Кэч чине ар путя пуне мына пе унсул Домнулуй ши сэ рэмынэ непедепсит?”
10Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.
10Ши Давид а зис: „Виу есте Домнул кэ нумай Домнул ыл поате лови; фие кэ-й ва вени зиуа сэ моарэ, фие кэ се ва коборы ынтр-ун кымп де бэтае ши ва пери.
11Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.
11Сэ мэ феряскэ Домнул сэ пун мына пе унсул Домнулуй! Я нумай сулица де ла кэпэтыюл луй, урчорул ку апэ ши сэ плекэм.”
12И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа.
12Давид а луат дар сулица ши урчорул ку апэ де ла кэпэтыюл луй Саул ши ау плекат. Нимень ну й-а вэзут, нич н-а бэгат де сямэ нимик ши нимень ну с-а дештептат, кэч Домнул ый куфундасе пе тоць ынтр-ун сомн адынк.
13И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места.
13Давид а трекут де чялалтэ парте ши а ажунс департе пе вырфул мунтелуй, ла о маре депэртаре де табэрэ.
14И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?
14Ши а стригат попорулуй ши луй Абнер, фиул луй Нер: „Н-аузь ту, Абнер?” Абнер а рэспунс: „Чине ешть ту, каре стриӂь кэтре ымпэратул?”
15А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог.
15Ши Давид а зис луй Абнер: „Оаре ну ешть ту бэрбат? Ши чине есте ка тине ын Исраел? Пентру че атунч н-ай пэзит пе ымпэрат, стэпынул тэу? Кэч чинева дин попор а венит сэ омоаре пе ымпэратул, стэпынул тэу.
16Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?
16Че ай фэкут ту ну есте бине. Виу есте Домнул кэ сунтець вредничь де моарте, кэч н-аць вегят асупра стэпынулуй востру, асупра унсулуй Домнулуй. Уйтэ-те акум унде есте сулица ымпэратулуй ши урчорул де апэ, каре ерау ла кэпэтыюл луй.”
17Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару!
17Саул а куноскут гласул луй Давид ши а зис: „Гласул тэу есте, фиул меу Давид?” Ши Давид а рэспунс: „Гласул меу, ымпэрате, домнул меу!”
18Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој?
18Ши а зис: „Пентру че урмэреште домнул меу пе робул сэу? Че-ам фэкут ши ку че сунт виноват?
19Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.
19Сэ биневояскэ акум ымпэратул, домнул меу, сэ аскулте кувинтеле робулуй сэу. Дакэ Домнул есте Чел че те ацыцэ ымпотрива мя, сэ примяскэ миросул унуй дар де мынкаре де ла ной, дар дакэ оамений те ацыцэ, блестемаць сэ фие ынаинтя Домнулуй, фииндкэ ей мэ изгонеск азь ка сэ мэ дезлипяскэ де моштениря Домнулуй, зикынду-мь: ‘Ду-те де служеште унор думнезей стрэинь!’
20Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини.
20О, сэ ну-мь кадэ сынӂеле пе пэмынт департе де Фаца Домнулуй! Кэч ымпэратул луй Исраел а порнит сэ мэ кауте ка пе ун пуриче, кум ар урмэри о потырнике ын мунць.”
21Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома.
21Саул а зис: „Ам пэкэтуит; ынтоарче-те, фиул меу Давид, кэч ну-ць вой май фаче рэу, фииндкэ ын зиуа ачаста вяца мя а фост скумпэ ынаинтя та. Ам лукрат ка ун небун ши ам фэкут о маре грешялэ.”
22А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме.
22Давид а рэспунс: „Ятэ сулица ымпэратулуй; сэ винэ унул дин оамений тэй с-о я.
23А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег.
23Домнул ва рэсплэти фиекэруя дупэ дрептатя луй ши дупэ крединчошия луй, кэч Домнул те дэдусе азь ын мыниле меле, ши еу н-ам врут сэ пун мына пе унсул Домнулуй.
24И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.
24Ши дупэ кум азь вяца та а авут ун маре прец ынаинтя мя, тот аша ши вяца мя ва авя ун маре прец ынаинтя Домнулуй ши Ел мэ ва избэви дин орьче неказ.”
25А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место.
25Саул а зис луй Давид: „Фий бинекувынтат, фиул меу Давид! Ту вей фаче лукрурь марь ши вей бируи.” Давид шь-а вэзут де друм, ши Саул с-а ынторс акасэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.