1. Самуилова 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.
1Ау венит ши ау спус луй Давид: „Ятэ кэ филистений ау ынчепут лупта ымпотрива Кеилей ши ау жефуит арииле.”
2И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.
2Давид а ынтребат пе Домнул ши а зис: „Сэ мэ дук ши сэ бат пе филистений ачештя?” Ши Домнул й-а рэспунс: „Ду-те, бате пе филистень ши избэвеште Кеила.”
3А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?
3Дар оамений луй Давид й-ау зис: „Ятэ кэ ной не темем кяр аич, ын Иуда. Че ва фи кынд вом мерӂе ла Кеила, ымпотрива оштилор филистенилор?”
4Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.
4Давид а ынтребат ярэшь пе Домнул. Ши Домнул й-а рэспунс: „Скоалэ-те ши кобоарэ-те ла Кеила, кэч дау пе филистень ын мыниле тале.”
5Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.
5Давид с-а дус дар ку оамений луй ла Кеила ши с-а бэтут ымпотрива филистенилор; ле-а луат вителе ши ле-а причинуит о маре ынфрынӂере. Астфел а избэвит Давид пе локуиторий дин Кеила.
6А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.
6Кынд а фуӂит Абиатар, фиул луй Ахимелек, ла Давид, ын Кеила, с-а коборыт ку ефодул ын мынэ.
7Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.
7Саул а фост ынштиинцат де сосиря луй Давид ла Кеила ши а зис: „Думнезеу ыл дэ ын мыниле меле, кэч а венит ши с-а ынкис ынтр-о четате ку порць ши зэвоаре.”
8И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.
8Ши Саул а кемат тот попорул ла рэзбой ка сэ се кобоаре ла Кеила ши сэ ымпресоаре пе Давид ши пе оамений луй.
9Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.
9Давид, луынд куноштинцэ де ачест план рэу пе каре-л пуня ла кале Саул ымпотрива луй, а зис преотулуй Абиатар: „Аду ефодул!”
10И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.
10Ши Давид а зис: „Доамне, Думнезеул луй Исраел, робул Тэу а афлат кэ Саул вря сэ винэ ла Кеила ка сэ нимичяскэ четатя дин причина мя.
11Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.
11Мэ вор да ын мыниле луй локуиторий дин Кеила? Се ва коборы Саул аич, кум а афлат робул Тэу? Доамне, Думнезеул луй Исраел, биневоеште ши дескоперэ лукрул ачеста робулуй Тэу!” Ши Домнул а рэспунс: „Се ва коборы.”
12Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.
12Давид а май зис: „Мэ вор да локуиторий дин Кеила пе мине ши пе оамений мей ын мыниле луй Саул?” Ши Домнул а рэспунс: „Те вор да.”
13Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.
13Атунч, Давид с-а скулат ку оамений луй, ын нумэр де апроапе шасе суте де иншь, ау ешит дин Кеила ши с-ау дус унде ау путут. Саул, афлынд кэ Давид а скэпат дин Кеила, с-а оприт дин мерс.
14А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.
14Давид а локуит ын пустиу, ын локурь ынтэрите, ши а рэмас пе мунтеле дин пустиул Зиф. Саул ыл кэута мереу, дар Думнезеу ну л-а дат ын мыниле луй.
15И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.
15Давид, вэзынд кэ Саул а порнит сэ-й я вяца, а стат ын пустиул Зиф, ын пэдуре.
16А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;
16Атунч, Ионатан, фиул луй Саул, с-а скулат ши с-а дус ла Давид ын пэдуре. Ел й-а ынтэрит ынкредеря ын Думнезеу
17и рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.
17ши й-а зис: „Ну те теме де нимик, кэч мына татэлуй меу Саул ну те ва атинӂе. Ту вей домни песте Исраел ши еу вой фи ал дойля дупэ тине; татэл меу Саул штие ши ел бине лукрул ачеста.”
18И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.
18Ау фэкут ярэшь амындой легэмынт ынаинтя Домнулуй ши Давид а рэмас ын пэдуре, яр Ионатан с-а дус акасэ.
19Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?
19Зифиций с-ау суит ла Саул, ла Гибея, ши ау зис: „Ну-й Давид аскунс ынтре ной ын локурь ынтэрите, ын пэдуре, пе дялул Хакила, каре есте ла мязэзи де пустиу?
20Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.
20Кобоарэ-те дар, ымпэрате, фииндкэ ачаста есте тоатэ доринца суфлетулуй тэу; ласэ пе ной дакэ е ворба сэ-л дэм ын мыниле ымпэратулуй.”
21А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
21Саул а зис: „Домнул сэ вэ бинекувынтезе кэ авець милэ де мине!
22Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.
22Дучеци-вэ, вэ рог, де май черчетаць, ка сэ штиць ши сэ дескопериць ын че лок шь-а ындрептат паший ши чине л-а вэзут, кэч ми с-а спус кэ есте фоарте ширет.
23Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним.
23Черчетаць ши ведець тоате локуриле унде се аскунде, вениць апой ла мине ку чева темейник ши вой порни ку вой. Дакэ есте ын царэ, ыл вой кэута принтре тоате мииле луй Иуда.”
24Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула. А Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона.
24С-ау скулат дар ши с-ау дус ла Зиф ынаинтя луй Саул. Давид ши оамений луй ерау ын пустиул Маон, ши ануме ын кымпия динспре мязэзи де пустиу.
25И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон.
25Саул а плекат ку оамений сэй ын кэутаря луй Давид. Деспре лукрул ачеста с-а дат де весте луй Давид, каре с-а коборыт ла стынкэ ши а рэмас ын пустиул Маон. Саул, кынд а аузит, а урмэрит пе Давид ын пустиул Маон.
26И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата.
26Саул мерӂя пе о парте а мунтелуй, ши Давид ку оамений луй, пе чялалтэ парте а мунтелуй. Давид фуӂя репеде, ка сэ скапе де Саул. Дар Саул ши оамений луй кяр ынконжурасерэ пе Давид ши пе ай луй, ка сэ пунэ мына пе ей,
27У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу.
27кынд ун сол а венит ши а спус луй Саул: „Грэбеште-те сэ вий, кэч ау нэвэлит филистений ын царэ.”
28Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот.
28Саул а ынчетат сэ урмэряскэ пе Давид ши с-а ынторс сэ ясэ ынаинтя филистенилор. Де ачея, локул ачела с-а нумит Села-Хамахлекот.
29Давид је отишао одатле и живео у утврђењима Ен Гедија.
29Де аколо, Давид с-а суит спре локуриле ынтэрите дин Ен-Геди ши а локуит аколо.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.