1. Самуилова 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу.
1Филистений ышь стрынсесерэ тоате оштиле ла Афек, ши Исраел тэбэрысе ла фынтына луй Изреел.
2И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом.
2Домний филистенилор ау ынаинтат ку сутеле ши мииле лор, ши Давид ши оамений луй мерӂяу май ла коадэ, ку Акиш.
3И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана?
3Домний филистенилор ау зис: „Че каутэ евреий ачештя аич?” Ши Акиш а рэспунс домниторилор филистенилор: „Ачеста есте Давид, служиторул луй Саул, ымпэратул луй Исраел. Демулт есте ку мине ши н-ам гэсит нич чел май мик лукру де каре сэ-л ынвинуеск, де ла вениря луй ши пынэ ын зиуа де азь.”
4Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи?
4Дар домниторий филистенилор с-ау мыният пе Акиш ши й-ау зис: „Тримите ынапой пе омул ачеста, ка сэ се ынтоаркэ ын локул унде л-ай ашезат, сэ ну се кобоаре ку ной пе кымпул де бэтае, ка сэ ну не фие врэжмаш ын тимпул луптей. Ши кум ар путя сэ се факэ омул ачеста плэкут стэпынулуй сэу декыт ку капетеле оаменилор ноштри?
5Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада?
5Ну есте ачеста Давид пентру каре кынтау жукынд: ‘Саул шь-а бэтут мииле луй, Яр Давид, зечиле луй де мий’?”
6Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима.
6Акиш а кемат пе Давид ши й-а зис: „Виу есте Домнул кэ ешть ун ом курат ла суфлет ши-мь плаче сэ те вэд мергынд ши венинд ку мине ын табэрэ, кэч н-ам гэсит нимик рэу ын тине, де ла вениря та ла мине пынэ ын зиуа де азь, дар ну ешть пе плакул домниторилор.
7Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским.
7Ынтоарче-те дар ши мерӂь ын паче, ка сэ ну фачь нимик неплэкут ынаинтя домниторилор филистенилор.”
8А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара?
8Давид а зис луй Акиш: „Дар че ам фэкут ши че ай гэсит ын робул тэу, де кынд сунт ла тине пынэ ын зиуа де азь, ка сэ ну мерг сэ лупт ымпотрива врэжмашилор домнулуй меу, ымпэратул?”
9А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој.
9Акиш а рэспунс луй Давид: „Штиу кэ ешть плэкут ынаинтя мя ка ун ынӂер ал луй Думнезеу, дар домниторий филистенилор ау зис: ‘Сэ ну се суе ку ной ла луптэ.’
10Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.
10Астфел, скоалэ-те дис-де-диминяцэ, ту ши служиторий стэпынулуй тэу каре ау венит ку тине; скулаци-вэ дис-де-диминяцэ ши плекаць де ындатэ че се ва лумина.”
11И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.
11Давид ши оамений луй с-ау скулат дин ноапте де тот, ка сэ плече диминяца ши сэ се ынтоаркэ ын цара филистенилор. Ши филистений с-ау суит ла Изреел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.