1. Самуилова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.
1Ана с-а ругат ши а зис: „Ми се букурэ инима ын Домнул, Путеря мя а фост ынэлцатэ де Домнул; Ми с-а дескис ларг гура ымпотрива врэжмашилор мей, Кэч мэ букур де ажуторул Тэу.
2Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.
2Нимень ну есте сфынт ка Домнул; Ну есте алт Думнезеу декыт Тине; Ну есте стынкэ аша ка Думнезеул ностру.
3Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и он удешава намере.
3Ну май ворбиць ку атыта ынгымфаре, Сэ ну вэ май ясэ дин гурэ кувинте де мындрие, Кэч Домнул есте ун Думнезеу каре штие тотул, Ши тоате фаптеле сунт кынтэрите де Ел.
4Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.
4Аркул челор путерничь с-а сфэрымат, Ши чей слабь сунт ынчиншь ку путере.
5Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.
5Чей че ерау сэтуй се ынкириазэ пентру пыне, Ши чей че ерау флэмынзь се одихнеск; Кяр чя стярпэ наште де шапте орь, Ши чя каре авя мулць копий стэ лынчезитэ.
6Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
6Домнул омоарэ ши ынвие, Ел кобоарэ ын Локуинца морцилор ши Ел скоате де аколо.
7Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.
7Домнул сэрэчеште ши Ел ымбогэцеште, Ел смереште ши Ел ыналцэ,
8Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
8Ел ридикэ дин пулбере пе чел сэрак, Ридикэ дин гуной пе чел липсит, Ка сэ-й пунэ сэ шадэ алэтурь ку чей марь. Ши ле дэ де моштенире ун скаун де домние ымбрэкат ку славэ, Кэч ай Домнулуй сунт стылпий пэмынтулуй Ши пе ей а ашезат Ел лумя.
9Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.
9Ел ва пэзи паший пряюбицилор Луй, Дар чей рэй вор фи нимичиць ын ынтунерик, Кэч омул ну ва бируи прин путере.
10Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.
10Врэжмаший Домнулуй вор тремура, Дин ынэлцимя черулуй, Ел Ышь ва арунка тунетул асупра лор; Домнул ва жудека марӂиниле пэмынтулуй. Ел ва да Ымпэратулуй Сэу путере Ши Ел ва ынэлца тэрия Унсулуй Луй.”
11Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.
11Елкана с-а дус акасэ, ла Рама, ши копилул а рэмас ын служба Домнулуй, ынаинтя преотулуй Ели.
12А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.
12Фиий луй Ели ерау ниште оамень рэй. Ну куноштяу пе Домнул.
13Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,
13Ши ятэ каре ера фелул де пуртаре ал ачестор преоць фацэ де попор. Кынд адучя чинева о жертфэ, веня слуга преотулуй ын клипа кынд се фербя карня. Цинынд ын мынэ о фуркулицэ ку трей коарне,
14и забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.
14о выра ын казан, ын кэлдаре, ын тигае сау ын оалэ, ши тот че апука ку фуркулица луа преотул пентру ел. Аша фэчяу ей тутурор ачелора дин Исраел каре веняу ла Сило.
15Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.
15Кяр ынаинте де а арде грэсимя, веня слуга преотулуй ши зичя челуй че адучя жертфа: „Дэ пентру преот карня де фрипт; ел ну ва луа де ла тине карне фяртэ, чи вря карне крудэ.”
16Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.
16Ши дакэ омул зичя: „Дупэ че се ва арде грэсимя, вей луа че-ць ва плэчя”, слуга рэспундя: „Ну! Дэ-мь акум, кэч алтфел яу ку сила.”
17И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.
17Тинерий ачештя се фэчяу виноваць ынаинтя Домнулуй де ун фоарте маре пэкат, пентру кэ несокотяу даруриле Домнулуй.
18А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.
18Самуел фэчя служба ынаинтя Домнулуй ши копилул ачеста ера ымбрэкат ку ун ефод де ин.
19А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.
19Мама са ый фэчя пе фиекаре ан о мантие микэ ши й-о адучя кынд се суя ку бэрбатул ей ка сэ адукэ жертфа дин фиекаре ан.
20А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.
20Ели а бинекувынтат пе Елкана ши пе невастэ-са ши а зис: „Сэ дя Домнул сэ ай копий дин фемея ачаста, каре сэ ынлокуяскэ пе ачела пе каре л-а ымпрумутат еа Домнулуй!” Ши с-ау ынторс акасэ.
21И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом.
21Кынд а черчетат Домнул пе Ана, еа а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут трей фий ши доуэ фийче. Ши тынэрул Самуел крештя ынаинтя Домнулуй.
22А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка.
22Ели ера фоарте бэтрын ши а афлат кум се пуртау фиий луй ку тот Исраелул; а афлат ши кэ се кулкау ку фемеиле каре служяу афарэ, ла уша кортулуй ынтылнирий.
23И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа.
23Ел ле-а зис: „Пентру че фачець астфел де лукрурь? Кэч афлу де ла тот попорул деспре фаптеле воастре реле.
24Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи.
24Ну, копий, че ауд спунынду-се деспре вой ну есте бине; вой фачець пе попорул Домнулуй сэ пэкэтуяскэ.
25Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.
25Дакэ ун ом пэкэтуеште ымпотрива алтуй ом, ыл ва жудека Думнезеу, дар дакэ пэкэтуеште ымпотрива Домнулуй, чине се ва руга пентру ел?” Тотушь ей н-ау аскултат де гласул татэлуй лор, кэч Домнул воя сэ-й омоаре.
26А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима.
26Тынэрул Самуел крештя мереу ши ера плэкут Домнулуй ши оаменилор.
27Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој?
27Ун ом ал луй Думнезеу а венит ла Ели ши й-а зис: „Аша ворбеште Домнул: ‘Ну М-ам дескоперит Еу касей татэлуй тэу кынд ерау ын Еӂипт, ын каса луй Фараон?
28И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих?
28Еу л-ам алес динтре тоате семинцииле луй Исраел, ка сэ фие ын служба Мя, ын преоцие, ка сэ се суе ла алтарул Меу, сэ ардэ тэмыя ши сэ поарте ефодул ынаинтя Мя ши ам дат касей татэлуй тэу тоате жертфеле мистуите де фок ши адусе де копиий луй Исраел.
29Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог?
29Пентру че кэлкаць вой ын пичоаре жертфеле Меле ши даруриле Меле, каре ам порунчит сэ се факэ ын Локашул Меу? Ши кум се фаче кэ ту чинстешть пе фиий тэй май мулт декыт пе Мине, ка сэ вэ ынгрэшаць дин челе динтый роаде луате дин тоате даруриле попорулуй Меу Исраел?’
30Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени.
30Де ачея, ятэ че зиче Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Спусесем кэ ши каса та ши каса татэлуй тэу ау сэ умбле тотдяуна ынаинтя Мя. Ши акум, зиче Домнул, департе де Мине лукрул ачеста! Кэч вой чинсти пе чине Мэ чинстеште, дар чей че Мэ диспрецуеск вор фи диспрецуиць.
31Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом.
31Ятэ кэ вине время кынд вой тэя брацул тэу ши брацул касей татэлуй тэу, аша ынкыт ну ва май фи ничун бэтрын ын каса та.
32И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека.
32Вей ведя ун потривник ал тэу ын локашул Меу, ын тимп че Исраел ва фи коплешит де бунэтэць де Домнул ши ну ва май фи ничодатэ ничун бэтрын ын каса та.
33А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама.
33Вой лэса сэ рэмынэ ла алтарул Меу нумай унул динтр-ай тэй, ка сэ ци се топяскэ окий де дурере ши сэ ци се ынтристезе суфлетул, дар тоць чейлалць дин каса та вор мури ын флоаря вырстей.
34И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица.
34Ши ятэ семнул челор че се вор ынтымпла челор дой фий ай тэй, Хофни ши Финеас: амындой вор мури ынтр-о зи.
35А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда.
35Еу Ымь вой пуне ун преот крединчос, каре ва лукра дупэ инима Мя ши дупэ суфлетул Меу; ый вой зиди о касэ стэтэтоаре ши ва умбла тотдяуна ынаинтя Унсулуй Меу.
36И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба.
36Ши орьчине ва май рэмыне дин каса та ва вени сэ се арунче ку фаца ла пэмынт ынаинтя луй пентру ун бан де арӂинт ши пентру о букатэ де пыне ши ва зиче: «Пуне-мэ, те рог, ын уна дин службеле преоцией, ка сэ ам о букатэ де пыне сэ мэнынк.»’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.