1. Самуилова 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.
1Филистений шь-ау стрынс оштиле ка сэ факэ рэзбой ши с-ау адунат ла Соко, о четате а луй Иуда; ау тэбэрыт ынтре Соко ши Азека, ла Ефес-Дамим.
2А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
2Саул ши бэрбаций луй Исраел с-ау стрынс ши ей; ау тэбэрыт ын Валя Теребинцилор ши с-ау ашезат ын линие де бэтае ымпотрива филистенилор.
3И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.
3Филистений се ашезасерэ пе ун мунте деопарте, ши Исраел, пе ун мунте де чялалтэ парте: доар валя ый деспэрця.
4И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
4Атунч а ешит ун ом дин табэра филистенилор ши а ынаинтат ынтре челе доуэ оштирь. Ел се нумя Голиат, ера дин Гат ши авя о ынэлциме де шасе коць ши о палмэ.
5И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.
5Пе кап авя ун койф де арамэ ши пурта ниште зале де солзь ын греутате де чинч мий де сикли де арамэ.
6И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.
6Авя ниште туретчь де арамэ песте флуереле пичоарелор ши о павэзэ де арамэ ынтре умерь.
7А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
7Коада сулицей луй ера ка ун сул де цесут ши ферул сулицей кынтэря шасе суте де сикли де фер. Чел че-й пурта скутул мерӂя ынаинтя луй.
8Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.
8Филистянул с-а оприт ши, ворбинд оштилор луй Исраел ашезате ын ширурь де бэтае, ле-а стригат: „Пентру че ешиць сэ вэ ашезаць ын ширурь де бэтае? Ну сунт еу филистян ши ну сунтець вой служиторий луй Саул? Алеӂець ун ом каре сэ се кобоаре ымпотрива мя!
9Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.
9Дакэ ва путя сэ се батэ ку мине ши сэ мэ омоаре, ной вом фи робий воштри, дар, дакэ-л вой бируи ши-л вой оморы еу, вой не вець фи робь ноуэ ши не вець служи.”
10Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.
10Филистянул а май зис: „Арунк астэзь о окарэ асупра оштирий луй Исраел! Даци-мь ун ом ка сэ мэ лупт ку ел.”
11А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
11Саул ши тот Исраелул ау аузит ачесте кувинте але филистянулуй ши с-ау ынспэймынтат, ши ау фост куприншь де о маре фрикэ.
12А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.
12Ши Давид ера фиул ефратитулуй ачелуя дин Бетлеемул луй Иуда нумит Исай, каре авя опт фий. Пе время луй Саул, ел ера бэтрын, ынаинтат ын вырстэ.
13И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.
13Чей трей фий май марь ай луй Исай урмасерэ пе Саул ла рэзбой; ынтыюл нэскут дин чей трей фий ай луй каре порнисерэ ла рэзбой се нумя Елиаб, ал дойля Абинадаб ши ал трейля Шама.
14А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
14Давид ера чел май тынэр. Ши, кынд чей трей май марь ау урмат пе Саул,
15А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.
15Давид а плекат де ла Саул ши с-а ынторс ла Бетлеем ка сэ паскэ оиле татэлуй сэу.
16А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
16Филистянул ынаинта диминяца ши сяра ши с-а ынфэцишат астфел тимп де патрузечь де зиле.
17А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.
17Исай а зис фиулуй сэу Давид: „Я пентру фраций тэй ефа ачаста де грыу прэжит ши ачесте зече пынь ши аляргэ ын табэрэ, ла фраций тэй;
18А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
18ду ши ачесте зече кашурь де брынзэ кэпетенией каре есте песте мия лор. Сэ везь дакэ фраций тэй сунт бине ши сэ-мь адучь вешть темейниче.
19А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.
19Ей сунт ку Саул ши ку тоць бэрбаций луй Исраел ын Валя Теребинцилор, ын рэзбой ку филистений.”
20И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.
20Давид с-а скулат дис-де-диминяцэ. А лэсат оиле ын сяма унуй пазник, шь-а луат лукруриле ши а плекат, кум ый порунчисе Исай. Кынд а ажунс ын табэрэ, оштиря порнисе сэ се ашезе ын ширурь де бэтае ши скотя стригэте де рэзбой.
21И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.
21Исраел ши филистений с-ау ашезат ын ширурь де бэтае, оштире кэтре оштире.
22Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.
22Давид а дат лукруриле пе каре ле авя ын мыниле челуй че пэзя калабалыкуриле ши а алергат ла шируриле де бэтае. Кум а ажунс, а ынтребат пе фраций сэй де сэнэтате.
23И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.
23Пе кынд ворбя ку ей, ятэ кэ филистянул дин Гат, нумит Голиат, а ынаинтат ынтре челе доуэ оштирь, ешинд афарэ дин шируриле филистенилор. А ростит ачеляшь кувинте ка май ынаинте, ши Давид ле-а аузит.
24А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.
24Ла ведеря ачестуй ом, тоць чей дин Исраел ау фуӂит динаинтя луй ши й-а апукат о маре фрикэ.
25И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.
25Фиекаре зичя: „Аць вэзут пе омул ачеста ынаинтынд? А ынаинтат ка сэ арунче окара асупра луй Исраел! Дакэ-л ва оморы чинева, ымпэратул ыл ва умпле де богэций, ый ва да де невастэ пе фийкэ-са ши ва скути де дэрь каса татэлуй сэу ын Исраел.”
26Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?
26Давид а зис оаменилор де лынгэ ел: „Че се ва фаче ачелуя каре ва оморы пе филистянул ачеста ши ва луа окара де асупра луй Исраел? Чине есте филистянул ачеста, ачест нетэят ымпрежур, ка сэ окэраскэ оштиря Думнезеулуй челуй виу?”
27А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.
27Попорул, спунынд дин ноу ачеляшь лукрурь, й-а зис: „Аша ши аша се ва фаче ачелуя каре-л ва оморы.”
28А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.
28Елиаб, фрателе луй чел май маре, каре-л аузисе ворбинд ку оамений ачештя, с-а апринс де мыние ымпотрива луй Давид. Ши а зис: „Пентру че те-ай коборыт ту ши куй ай лэсат ачеле пуцине ой ын пустиу? Ыць куноск еу мындрия ши рэутатя инимий. Те-ай коборыт ка сэ везь лупта.”
29А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.
29Давид а рэспунс: „Че-ам фэкут оаре? Ну пот сэ ворбеск астфел?”
30Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.
30Ши с-а ынторс де ла ел ка сэ ворбяскэ ку алтул ши й-а пус ачеляшь ынтребэрь. Попорул й-а рэспунс ка ши ынтыяшь датэ.
31И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.
31Кынд с-ау аузит кувинтеле ростите де Давид, ау фост спусе ынаинтя луй Саул, каре а тримис сэ-л кауте.
32И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.
32Давид а зис луй Саул: „Нимень сэ ну-шь пярдэ нэдеждя дин причина филистянулуй ачестуя! Робул тэу ва мерӂе сэ се батэ ку ел.”
33А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.
33Саул а зис луй Давид: „Ну поць сэ те дучь сэ те баць ку филистянул ачеста, кэч ту ешть ун копил, ши ел есте ун ом рэзбойник дин тинереця луй.”
34А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,
34Давид а зис луй Саул: „Робул тэу пэштя оиле татэлуй сэу. Ши, кынд ун леу сау ун урс веня сэ-мь я о оае дин турмэ,
35ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.
35алергам дупэ ел, ыл ловям ши-й смулӂям оая дин гурэ. Дакэ се ридика ымпотрива мя, ыл апукам де фалкэ, ыл ловям ши-л оморам.
36И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.
36Аша а доборыт робул тэу леул ши урсул, ши ку филистянул ачеста, ку ачест нетэят ымпрежур, ва фи ка ши ку унул дин ей, кэч а окэрыт оштиря Думнезеулуй челуй виу.”
37Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.
37Давид а май зис: „Домнул, каре м-а избэвит дин гяра леулуй ши дин лаба урсулуй, мэ ва избэви ши дин мына ачестуй филистян.” Ши Саул а зис луй Давид: „Ду-те ши Домнул сэ фие ку тине!”
38И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.
38Саул а ымбрэкат пе Давид ку хайнеле луй, й-а пус пе кап ун койф де арамэ ши л-а ымбрэкат ку о платошэ.
39И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.
39Давид а ынчинс сабия луй Саул песте хайнеле луй ши а врут сэ мяргэ, кэч ну ынчеркасе ынкэ сэ мяргэ ку еле. Апой а зис луй Саул: „Ну пот сэ мерг ку армэтура ачаста, кэч ну сунт обишнуит ку еа.” Ши с-а дезбрэкат де еа.
40И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.
40Шь-а луат тоягул ын мынэ, шь-а алес дин пырыу чинч петре нетеде ши ле-а пус ын трайста луй де пэстор ши ын бузунарул хайней. Апой, ку праштия ын мынэ, а ынаинтат ымпотрива филистянулуй.
41А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.
41Филистянул с-а апропият пуцин кыте пуцин де Давид ши омул каре-й дучя скутул мерӂя ынаинтя луй.
42А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.
42Филистянул с-а уйтат ши, кынд а зэрит пе Давид, а рыс де ел, кэч ну ведя ын ел декыт ун копил ку пэр бэлай ши ку фаца фрумоасэ.
43И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.
43Филистянул а зис луй Давид: „Че, сунт кыне, де вий ла мине ку тоеӂе?” Ши, дупэ че л-а блестемат пе думнезеий луй,
44И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.
44а адэугат: „Вино ла мине ши вой да карня та пэсэрилор черулуй ши фярелор кымпулуй.”
45А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.
45Давид а зис филистянулуй: „Ту вий ымпотрива мя ку сабие, ку сулицэ ши ку павэзэ, яр еу вин ымпотрива та ын Нумеле Домнулуй оштирилор, ын Нумеле Думнезеулуй оштирий луй Исраел, пе каре ай окэрыт-о.
46Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.
46Астэзь, Домнул те ва да ын мыниле меле, те вой доборы ши-ць вой тэя капул; астэзь вой да стырвуриле таберей филистенилор пэсэрилор черулуй ши фярелор пэмынтулуй. Ши тот пэмынтул ва шти кэ Исраел аре ун Думнезеу.
47И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.
47Ши тоатэ мулцимя ачаста ва шти кэ Домнул ну мынтуеште нич прин сабие, нич прин сулицэ. Кэч бируинца есте а Домнулуй. Ши Ел вэ дэ ын мыниле ноастре.”
48А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.
48Ындатэ че филистянул а порнит сэ мяргэ ынаинтя луй Давид, Давид а алергат пе кымпул де бэтае ынаинтя филистянулуй.
49И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.
49Шь-а вырыт мына ын трайстэ, а луат о пятрэ ши а арункат-о ку праштия; а ловит пе филистян ын фрунте ши пятра а интрат ын фрунтя филистянулуй, каре а кэзут ку фаца ла пэмынт.
50Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.
50Астфел, ку о праштие ши ку о пятрэ, Давид а фост май таре декыт филистянул; л-а трынтит ла пэмынт ши л-а оморыт, фэрэ сэ айбэ сабие ын мынэ.
51И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.
51А алергат, с-а оприт лынгэ филистян, й-а луат сабия, пе каре й-а скос-о дин тякэ, л-а оморыт ши й-а тэят капул. Филистений, кынд ау вэзут кэ уриашул лор а мурит, ау луат-о ла фугэ.
52А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.
52Ши бэрбаций луй Исраел ши Иуда ау дат киоте ши ау порнит ын урмэриря филистенилор пынэ ын вале ши пынэ ла порциле Екронулуй. Филистений, рэниць де моарте, ау кэзут пе друмул каре дуче ла Шаараим, пынэ ла Гат ши пынэ ла Екрон.
53Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.
53Ши копиий луй Исраел с-ау ынторс де ла урмэриря филистенилор ши ле-ау жефуит табэра.
54А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.
54Давид а луат капул филистянулуй ши л-а дус ла Иерусалим ши а пус армеле филистянулуй ын кортул сэу.
55А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.
55Кынд а вэзут Саул пе Давид мергынд ымпотрива филистянулуй, а зис луй Абнер, кэпетения оштирий: „Ал куй фиу есте тынэрул ачеста, Абнер?” Абнер а рэспунс: „Пе суфлетул тэу, ымпэрате, кэ ну штиу.”
56А цар рече: Питај чији је син тај младић.
56„Ынтрябэ дар ал куй фиу есте тынэрул ачеста”, а зис ымпэратул.
57А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.
57Ши, кынд с-а ынторс Давид дупэ че оморысе пе филистян, Абнер л-а луат ши л-а адус ынаинтя луй Саул. Давид авя ын мынэ капул филистянулуй.
58И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.
58Саул й-а зис: „Ал куй фиу ешть, тинере?” Ши Давид а рэспунс: „Сунт фиул робулуй тэу Исай, Бетлеемитул.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.