1. Самуилова 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових.
1Давид шь-а зис ын сине: „Вой пери ынтр-о зи учис де мына луй Саул; ну есте нимик май бине пентру мине декыт сэ фуг ын цара филистенилор, пентру ка Саул сэ ынчетезе сэ мэ май кауте ын тот цинутул луй Исраел; аша вой скэпа де мына луй.”
2Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском.
2Ши Давид с-а скулат, ел ши чей шасе суте де оамень каре ерау ымпреунэ ку ел, ши ау трекут ла Акиш, фиул луй Маок, ымпэратул Гатулуй.
3И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом.
3Давид ши оамений луй ау рэмас ын Гат, ла Акиш; ышь авя фиекаре фамилия луй ши Давид ышь авя челе доуэ невесте: Ахиноам дин Изреел ши Абигаил дин Кармел, неваста луй Набал.
4И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.
4Саул, кынд а афлат кэ Давид фуӂисе ла Гат, а ынчетат сэ-л май кауте.
5А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду?
5Давид а зис луй Акиш: „Дакэ ам кэпэтат тречере ынаинтя та, рогу-те сэ ми се дя ынтр-уна дин четэциле цэрий ун лок унде сэ пот локуи, кэч пентру че сэ локуяскэ робул тэу ку тине ын четатя ымпэрэтяскэ?”
6И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана.
6Ши кяр ын зиуа ачея, Акиш й-а дат Циклагул. Де ачея, Циклагул а фост ал ымпэрацилор луй Иуда пынэ ын зиуа де азь.
7И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца.
7Тимпул кыт а локуит Давид ын цара филистенилор а фост де ун ан ши патру лунь.
8И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске.
8Давид ши оамений луй се суяу ши нэвэляу асупра гешурицилор, гирзицилор ши амалечицилор, кэч нямуриле ачестя локуяу дин времурь векь ын цинутул ачела пынэ ла Шур ши пынэ ын цара Еӂиптулуй.
9И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.
9Давид пустия цинутул ачеста; ну лэса ку вяцэ нич бэрбат, нич фемее, ле луа оиле, боий, мэгарий, кэмилеле, хайнеле ши апой се ынторчя ши се дучя ла Акиш.
10И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску.
10Акиш зичя: „Унде аць нэвэлит азь?” Ши Давид рэспундя: „Спре мязэзи де Иуда, спре мязэзи де иерахмеелиць ши спре мязэзи де кениць.”
11Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској.
11Давид ну лэса ку вяцэ нич бэрбат, нич фемее ка сэ винэ ла Гат, „кэч”, се гындя ел, „ей ар путя сэ ворбяскэ ымпотрива ноастрэ ши сэ зикэ: ‘Аша а фэкут Давид’”. Ши ачеста а фост фелул луй де пуртаре ын тот тимпул кыт а локуит ын цара филистенилор.
12И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека.
12Акиш се ынкредя ын Давид ши зичя: „С-а фэкут урыт попорулуй сэу Исраел ши ва рэмыне ын служба мя пе вечие.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.