1. Самуилова 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.
1Тынэрул Самуел служя Домнулуй ынаинтя луй Ели. Кувынтул Домнулуй ера рар ын время ачея ши веденииле ну ерау десе.
2Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.
2Тот пе время ачея, Ели ынчепя сэ айбэ окий тулбурь ши ну май путя сэ вадэ. Ел стэтя кулкат ла локул луй,
3И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.
3яр кандела луй Думнезеу ну се стинсесе ынкэ ши Самуел ера кулкат ын Темплул Домнулуй, унде ера кивотул луй Думнезеу.
4И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.
4Атунч, Домнул а кемат пе Самуел. Ел а рэспунс: „Ятэ-мэ!”
5И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.
5Ши а алергат ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а рэспунс: „Ну те-ам кемат; ынтоарче-те ши те кулкэ.” Ши с-а дус ши с-а кулкат.
6А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.
6Домнул а кемат дин ноу пе Самуел. Ши Самуел с-а скулат, с-а дус ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а рэспунс: „Ну те-ам кемат, фиуле, ынтоарче-те ши те кулкэ.”
7А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.
7Самуел ну куноштя ынкэ пе Домнул ши Кувынтул Домнулуй ну-й фусесе ынкэ дескоперит.
8Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.
8Домнул а кемат дин ноу пе Самуел, пентру а трея оарэ. Ши Самуел с-а скулат, с-а дус ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а ынцелес кэ Домнул кямэ пе копил
9И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.
9ши а зис луй Самуел: „Ду-те де те кулкэ ши, дакэ вей май фи кемат, сэ спуй: ‘Ворбеште, Доамне, кэч робул Тэу аскултэ.’” Ши Самуел с-а дус сэ се кулче ла локул луй.
10А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.
10Домнул а венит, С-а ынфэцишат ши л-а кемат ка ши ын челелалте дэць: „Самуеле, Самуеле!” Ши Самуел а рэспунс: „Ворбеште, кэч робул Тэу аскултэ.”
11И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.
11Атунч, Домнул а зис луй Самуел: „Ятэ кэ вой фаче ын Исраел ун лукру каре ва асурзи урекиле орькуй ыл ва аузи.
12У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.
12Ын зиуа ачея вой ымплини асупра луй Ели тот че ам ростит ымпотрива касей луй; вой ынчепе ши вой испрэви.
13Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
13Й-ам спус кэ вряу сэ педепсеск каса луй пентру тотдяуна, дин причина фэрэделеӂий де каре аре куноштинцэ ши прин каре фиий луй с-ау фэкут вредничь де лепэдат, фэрэ ка ел сэ-й фи оприт.
14Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.
14Де ачея, жур касей луй Ели кэ ничодатэ фэрэделеӂя касей луй Ели ну ва фи испэшитэ, нич прин жертфе, нич прин дарурь де мынкаре.”
15И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.
15Самуел а рэмас кулкат пынэ диминяца, апой а дескис ушиле Касей Домнулуй. Самуел с-а темут сэ историсяскэ луй Ели ведения ачея.
16А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.
16Дар Ели а кемат пе Самуел ши а зис: „Самуеле, фиуле!” Ел а рэспунс: „Ятэ-мэ!”
17А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.
17Ши Ели а зис: „Каре есте кувынтул пе каре ци л-а ворбит Домнул? Ну-мь аскунде нимик. Думнезеу сэ Се поарте ку тине ку тоатэ аспримя дакэ-мь аскунзь чева дин тот че ць-а спус!”
18И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.
18Самуел й-а историсит тот, фэрэ сэ-й аскундэ нимик. Ши Ели а зис: „Домнул есте Ачеста, сэ факэ че ва креде!”
19А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.
19Самуел крештя, Домнул ера ку ел ши н-а лэсат сэ кадэ ла пэмынт ничунул дин кувинтеле сале.
20И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.
20Тот Исраелул, де ла Дан пынэ ла Беер-Шеба, а куноскут кэ Домнул пусесе пе Самуел пророк ал Домнулуй.
21И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.
21Домнул ну ынчета сэ Се арате ын Сило, кэч Домнул Се дескоперя луй Самуел, ын Сило, прин Кувынтул Домнулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.