1. Самуилова 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа.
1Ынтр-о зи, Ионатан, фиул луй Саул, а зис тынэрулуй каре-й пурта армеле: „Вино ши сэ пэтрундем пынэ ла стража филистенилор, каре есте динколо де локул ачеста.” Ши н-а спус нимик татэлуй сэу.
2А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи.
2Саул стэтя ла марӂиня четэций Гибея, суб родиул дин Мигрон, ши попорул каре ера ку ел ера апроапе шасе суте де оамень.
3И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан.
3Ахия, фиул луй Ахитуб, фрателе луй И-Кабод, фиул луй Финеас, фиул луй Ели, преотул Домнулуй ла Сило, пурта ефодул. Попорул ну штия кэ Ионатан с-а дус.
4А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене.
4Ынтре трекэториле прин каре кэута Ионатан сэ ажунгэ ла стража филистенилор, ера ун писк де стынкэ де о парте ши ун писк де стынкэ де чялалтэ парте; унул пурта нумеле Боцец ши челэлалт, Сене.
5И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји.
5Унул дин ачесте пискурь есте ла мязэноапте, фацэ ын фацэ ку Микмаш, ши челэлалт ла мязэзи, фацэ ын фацэ ку Геба.
6И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином.
6Ионатан а зис тынэрулуй каре-й пурта армеле: „Вино ши сэ пэтрундем пынэ ла стража ачестор нетэяць ымпрежур. Поате кэ Домнул ва лукра пентру ной, кэч нимик ну ымпедикэ пе Домнул сэ дя избэвире принтр-ун мик нумэр ка ши принтр-ун маре нумэр.”
7А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш.
7Чел че-й дучя армеле й-а рэспунс: „Фэ тот че ай ын инимэ, н-аскулта декыт де симцэмынтул тэу ши ятэ-мэ ку тине, гата сэ те урмез орьунде.”
8А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се.
8„Ей бине, а зис Ионатан, хайдем ла оамений ачештя ши сэ не арэтэм лор!
9Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима.
9Дакэ не вор зиче: ‘Оприци-вэ пынэ вом вени ной ла вой!’ вом рэмыне пе лок ши ну не вом суи ла ей.
10Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.
10Дар, дакэ вор зиче: ‘Суици-вэ ла ной!’ не вом суи, кэч Домнул ый дэ ын мыниле ноастре. Ачеста сэ не фие семнул.”
11И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.
11С-ау арэтат амындой стрэжий филистенилор, ши филистений ау зис: „Ятэ кэ евреий ес дин гэуриле ын каре с-ау аскунс.”
12И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу.
12Ши оамений каре ерау де стражэ ау ворбит астфел луй Ионатан ши челуй че-й дучя армеле: „Суици-вэ ла ной, ка сэ вэ арэтэм чева.” Ионатан а зис челуй че-й дучя армеле: „Суе-те дупэ мине, кэч Домнул ый дэ ын мыниле луй Исраел.”
13Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје.
13Ши Ионатан с-а суит ажутынду-се ку мыниле ши пичоареле, ши чел че-й дучя армеле а мерс дупэ ел. Филистений ау кэзут ынаинтя луй Ионатан, ши чел че-й дучя армеле арунка моартя ын урма луй.
14И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље.
14Ын ачастэ примэ ынфрынӂере, Ионатан ши чел че-й дучя армеле ау учис доуэзечь де оамень, пе ынтиндере де апроапе о жумэтате де погон де пэмынт.
15И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога.
15А интрат гроаза ын табэрэ, ын царэ ши ын тот попорул; стража ши кяр ши прэдэторий с-ау ынспэймынтат; цара с-а ынгрозит. Ера гроаза луй Думнезеу.
16А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало.
16Стрэжерий луй Саул, каре ерау ла Гибея луй Бениамин, ау вэзут кэ мулцимя се ымпрэштие ши фуӂе ын тоате пэрциле.
17Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје.
17Атунч, Саул а зис попорулуй каре ера ку ел: „Нумэраць, вэ рог, ши ведець чине а плекат дин мижлокул ностру.” Ау нумэрат, ши ятэ кэ липсяу Ионатан ши чел че-й пурта армеле.
18И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих.
18Ши Саул а зис луй Ахия: „Аду ынкоаче кивотул луй Думнезеу!” (Кэч пе время ачея кивотул луй Думнезеу ера ку копиий луй Исраел.)
19А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави.
19Пе кынд ворбя Саул ку преотул, зарва ын табэра филистенилор се фэчя тот май маре, ши Саул а зис преотулуй: „Траӂе-ць мына!”
20И Саул и сав народ што беше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили беху мачеве један на другог, и забуна беше врло велика.
20Апой Саул ши тот попорул каре ера ку ел с-ау стрынс ши ау ынаинтат пынэ ла локул луптей, ши филистений ау ынторс сабия уний ымпотрива алтора ши ынвэлмэшяла ера неспус де маре.
21А беше с Филистејима Јевреја као пре, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који беху са Саулом и Јонатаном.
21Евреий каре ерау май динаинте ла филистень ши каре се суисерэ ку ей ын табэрэ де пе унде ерау ымпрэштияць с-ау унит ку исраелиций каре ерау ку Саул ши Ионатан.
22И сви Израиљци који се беху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да беже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их.
22Тоць бэрбаций луй Исраел каре се аскунсесерэ ын мунтеле луй Ефраим, афлынд кэ филистений фуӂяу, ау ынчепут сэ-й урмэряскэ ши ей ын бэтае.
23И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена.
23Домнул а избэвит пе Исраел ын зиуа ачея, ши лупта с-а ынтинс пынэ динколо де Бет-Авен.
24И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: Да је проклет који једе шта до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа.
24Зиуа ачея а фост обоситоаре пентру бэрбаций луй Исраел. Саул пусесе пе попор сэ журе зикынд: „Блестемат сэ фие омул каре ва мынка пыне пынэ сяра, пынэ мэ вой рэзбуна пе врэжмаший мей!” Ши нимень ну мынкасе.
25И сав народ оне земље дође у шуму, где беше много меда по земљи.
25Тот попорул ажунсесе ынтр-о пэдуре, унде се гэся мьере пе фаца пэмынтулуй.
26И кад дође народ у шуму, виде мед где тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве.
26Кынд а интрат попорул ын пэдуре, а вэзут мьеря кургынд, дар ничунул н-а дус мьере ла гурэ, кэч попорул циня журэмынтул.
27Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му беше у руци, и замочи крај у саће, и примаче руку своју к устима својим, и засветлише му се очи.
27Ионатан ну штия де журэмынтул пе каре пусесе татэл сэу пе попор сэ-л факэ; а ынтинс вырфул тоягулуй пе каре-л авя ын мынэ, л-а вырыт ынтр-ун фагуре де мьере ши а дус мына ла гурэ, ши окий и с-ау луминат.
28А један из народа проговори и рече: Отац је твој заклео народ рекавши: Да је проклет ко би јео шта данас; стога суста народ.
28Атунч, чинева дин попор, ворбинду-й, й-а зис: „Татэл тэу а пус пе попор сэ журе зикынд: ‘Блестемат сэ фие омул каре ва мынка астэзь!’” Ши попорул ера слеит де путерь.
29Тада рече Јонатан: Смео је земљу отац мој; видите како ми се засветлише очи, чим окусих мало меда.
29Ши Ионатан а зис: „Татэл меу тулбурэ попорул; ведець дар кум ми с-ау луминат окий пентру кэ ам густат пуцин дин мьеря ачаста!
30А да је још народ слободно јео данас од плена непријатеља својих, који нађе! Не би ли полом филистејски био још већи?
30Негрешит, дакэ попорул ар фи мынкат азь дин прада пе каре а гэсит-о ла врэжмаший луй, н-ар фи фост ынфрынӂеря филистенилор май маре?”
31И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори.
31Ын зиуа ачея ау бэтут пе филистень де ла Микмаш пынэ ла Аиалон. Попорул ера фоарте обосит
32И наклопи се народ на плен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу.
32ши с-а арункат асупра прэзий. А луат ой, бой ши вицей, й-а ынжунгият пе пэмынт ши й-а мынкат ку сынӂе ку тот.
33И јавише Саулу говорећи: Ево народ греши Господу једући с крвљу. А он рече: Неверу учинисте; доваљајте сада к мени велик камен.
33Ау спус лукрул ачеста луй Саул ши й-ау зис: „Ятэ кэ попорул пэкэтуеште ымпотрива Домнулуй, мынкынд ку сынӂе.” Саул а зис: „Вой фачець о нелеӂюире. Ростоголиць ындатэ о пятрэ маре ынкоаче.”
34Затим рече Саул: Разиђите се међу народ и реците: Доведите сваки к мени вола свог и овцу своју; и овде закољите и једите, и нећете грешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свог вола својом руком оне ноћи, и онде клаше.
34Апой а адэугат: „Ымпрэштияци-вэ принтре попор ши спунець фиекэруя сэ-шь адукэ боул сау оая ши сэ-л ынжунгие аич. Апой сэ мынкаць ши ну пэкэтуиць ымпотрива Домнулуй, мынкынд ку сынӂе.” Ши песте ноапте, фиекаре дин попор шь-а адус боул ку мына, ка сэ-л ынжунгие пе пятрэ.
35И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу.
35Саул а зидит ун алтар Домнулуй: ачеста а фост чел динтый алтар пе каре л-а зидит Домнулуй.
36Потом рече Саул: Хајдемо за Филистејима ноћас, да их пленимо до јутра, и да их не оставимо ни једног. А они рекоше: Чини шта ти је год воља. Али свештеник рече: Да приступимо овде к Богу.
36Саул а зис: „Сэ не коборым ын ноаптя ачаста дупэ филистень, сэ-й жефуим пынэ ла лумина зилей ши сэ ну лэсэм сэ рэмынэ унул мэкар.” Ей ау зис: „Фэ тот че вей креде.” Атунч, преотул а зис: „Сэ не апропием аич де Думнезеу.”
37И упита Саул Бога: Хоћу ли ићи за Филистејима? Хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан.
37Ши Саул а ынтребат пе Думнезеу: „Сэ мэ кобор дупэ филистень? Ый вей да ын мыниле луй Исраел?” Дар ын клипа ачея ну й-а дат ничун рэспунс.
38Зато рече Саул: Приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на коме је грех данас.
38Саул а зис: „Апропияци-вэ аич тоате кэпетенииле попорулуй; кэутаць ши ведець де чине ши кум а фост сэвыршит пэкатул ачеста астэзь.
39Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мом, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа.
39Кэч, виу есте Домнул, Избэвиторул луй Исраел, кяр дакэ л-ар фи сэвыршит фиул меу Ионатан, ва мури.” Ши нимень дин тот попорул ну й-а рэспунс.
40Потом рече свему Израиљу: Ви будите с једне стране, а ја и Јонатан, син мој, бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: Чини шта ти је драго.
40Атунч а зис ынтрегулуй Исраел: „Ашезаци-вэ вой деопарте, ши еу ши фиул меу Ионатан вом ста де чялалтэ.” Ши попорул а зис луй Саул: „Фэ че вей креде.”
41Тада рече Саул Господу Богу Израиљевом: Покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изађе прав.
41Саул а зис Домнулуй: „Думнезеул луй Исраел, аратэ адевэрул!” Сорцул а кэзут пе Ионатан ши пе Саул, ши попорул а скэпат.
42И рече Саул: Баците жреб за ме и за Јонатана, сина мог. И обличи се Јонатан.
42Саул а зис: „Арункаць сорцул ынтре мине ши фиул меу Ионатан.” Ши сорцул а кэзут пе Ионатан.
43Тада рече Саул Јонатану: Кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: Само сам окусио мало меда накрај штапа који ми беше у руци; ево ме; хоћу ли погинути?
43Саул а зис луй Ионатан: „Спуне-мь че-ай фэкут.” Ионатан й-а спус ши а зис: „Ам густат пуцинэ мьере ку вырфул тоягулуй пе каре-л авям ын мынэ: ятэ-мэ, вой мури.”
44А Саул рече: То нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане!
44Ши Саул а зис: „Думнезеу сэ Се поарте ку тоатэ аспримя фацэ де мине дакэ ну вей мури, Ионатане!”
45Али народ рече Саулу: Зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове, јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе.
45Попорул а зис луй Саул: „Че! Сэ моарэ Ионатан, ел каре а фэкут ачастэ маре избэвире ын Исраел? Ничодатэ! Виу есте Домнул кэ ун пэр дин капул луй ну ва кэдя ла пэмынт, кэч ку Думнезеу а лукрат ел ын зиуа ачаста.” Астфел, попорул а скэпат пе Ионатан де ла моарте.
46Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје место.
46Саул а ынчетат сэ май урмэряскэ пе филистень, ши филистений с-ау дус акасэ.
47И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше.
47Дупэ че а луат Саул домния песте Исраел, а фэкут рэзбой ын тоате пэрциле ку тоць врэжмаший луй: ку Моаб, ку копиий луй Амон, ку Едом, ку ымпэраций дин Цоба ши ку филистений ши, орьынкотро се ынторчя, ера бируитор.
48Скупи такође војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку оних који га плењаху.
48С-а арэтат витяз, а бэтут пе Амалек ши а скэпат пе Исраел дин мына челор че-л жефуяу.
49А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двема кћерима његовим беху имена првеници Мерава, а млађој Михала.
49Фиий луй Саул ау фост: Ионатан, Ишви ши Малкишуа. Челе доуэ фете але луй се нумяу: чя май маре Мераб, яр чя май микэ Микал.
50А жени Сауловој беше име Ахиноама, кћи Ахимасова; а војводи његовом беше име Авенир син Нира стрица Сауловог.
50Нумеле невестей луй Саул ера Ахиноам, фата луй Ахимаац. Нумеле кэпетенией оштирий луй ера Абнер, фиул луй Нер, ункюл луй Саул.
51Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров беху синови Авилови.
51Кис, татэл луй Саул, ши Нер, татэл луй Абнер, ерау фиий луй Абиел.
52И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи.
52Ын тот тимпул веций луй Саул а фост ун рэзбой ынвершунат ымпотрива филистенилор, ши, де ындатэ че Саул зэря вреун ом таре ши войник, ыл луа ку ел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.