1. Самуилова 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.
1Домнул а зис луй Самуел: „Кынд вей ынчета сэ плынӂь пе Саул, пентру кэ л-ам лепэдат ка сэ ну май домняскэ песте Исраел? Умпле-ць корнул ку унтделемн ши ду-те; те вой тримите ла Исай, Бетлеемитул, кэч пе унул дин фиий луй Ми л-ам алес ка ымпэрат.”
2А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.
2Самуел а зис: „Кум сэ мэ дук? Саул аре сэ афле ши мэ ва учиде.” Ши Домнул а зис: „Сэ ей ку тине ун вицел ши сэ зичь: ‘Вин сэ адук о жертфэ Домнулуй.’
3И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.
3Сэ пофтешть пе Исай ла жертфэ; Еу ыць вой арэта че требуе сэ фачь ши Ымь вей унӂе пе ачела пе каре-ць вой спуне сэ-л унӂь.”
4И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?
4Самуел а фэкут че зисесе Домнул ши с-а дус ла Бетлеем. Бэтрыний четэций ау алергат ынспэймынтаць ынаинтя луй ши ау зис: „Че вестеште вениря та: чева бун?”
5А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
5Ел а рэспунс: „Да, вин сэ адук о жертфэ Домнулуй. Сфинцици-вэ ши вениць ку мине ла жертфэ.” А сфинцит ши пе Исай ку фиий луй ши й-а пофтит ла жертфэ.
6И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.
6Кынд ау интрат ей, Самуел, вэзынд пе Елиаб, шь-а зис: „Негрешит, унсул Домнулуй есте аич, ынаинтя Луй.”
7Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.
7Ши Домнул а зис луй Самуел: „Ну те уйта ла ынфэцишаря ши ынэлцимя статурий луй, кэч л-ам лепэдат. Домнул ну Се уйтэ ла че се уйтэ омул; омул се уйтэ ла чея че избеште окий, дар Домнул Се уйтэ ла инимэ.”
8И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
8Исай а кемат пе Абинадаб ши л-а трекут пе динаинтя луй Самуел, ши Самуел а зис: „Нич пе ачеста ну л-а алес Домнул.”
9Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
9Исай а трекут пе Шама, ши Самуел а зис: „Нич пе ачеста ну л-а алес Домнул.”
10Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.
10Ши аша а трекут Исай пе чей шапте фий ай луй пе динаинтя луй Самуел, ши Самуел а зис луй Исай: „Домнул н-а алес пе ничунул дин ей.”
11Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.
11Апой Самуел а зис луй Исай: „Ачештя сунт тоць фиий тэй?” Ши ел а рэспунс: „А май рэмас чел май тынэр, дар паште оиле.” Атунч, Самуел а зис луй Исай: „Тримите сэ-л адукэ, фииндкэ ну вом шедя ла масэ пынэ ну ва вени аич.”
12И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.
12Исай а тримис сэ-л адукэ. Ши ел ера ку пэр бэлай, ку окь фрумошь ши фацэ фрумоасэ. Домнул а зис луй Самуел: „Скоалэ-те ши унӂе-л, кэч ел есте!”
13Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
13Самуел а луат корнул ку унтделемн ши л-а унс ын мижлокул фрацилор луй. Духул Домнулуй а венит песте Давид ынчепынд дин зиуа ачея ши ын челе урмэтоаре. Самуел с-а скулат ши с-а дус ла Рама.
14А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
14Духул Домнулуй С-а депэртат де ла Саул; ши а фост мунчит де ун дух рэу, каре веня де ла Домнул.
15И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
15Служиторий луй Саул й-ау зис: „Ятэ кэ ун дух рэу де ла Думнезеу те мунчеште.
16Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
16Порунчяскэ нумай домнул ностру! Робий тэй сунт ынаинтя та. Ей вор кэута ун ом каре сэ штие сэ кынте ку харпа ши, кынд духул рэу тримис де Думнезеу ва фи песте тине, ел ва кынта ку мына ши вей фи ушурат.”
17И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
17Саул а рэспунс служиторилор сэй: „Гэсици-мь дар ун ом каре сэ кынте бине ши адучеци-л ла мине.”
18А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.
18Унул дин служиторь а луат кувынтул ши а зис: „Ятэ, ам вэзут пе ун фиу ал луй Исай, Бетлеемитул, каре штие сэ кынте; ел есте ши ун ом таре ши войник, ун рэзбойник, ворбеште бине, есте фрумос ла кип ши Домнул есте ку ел.”
19И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.
19Саул а тримис ниште оамень ла Исай сэ-й спунэ: „Тримите-мь пе фиул тэу Давид, каре есте ку оиле.”
20А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.
20Исай а луат ун мэгар, л-а ынкэркат ку пыне, ку ун бурдуф ку вин ши ку ун ед ши а тримис луй Саул ачесте лукрурь, прин фиул сэу Давид.
21И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
21Давид а ажунс ла Саул ши с-а ынфэцишат ынаинтя луй; й-а плэкут мулт луй Саул ши а фост пус сэ-й поарте армеле.
22Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
22Саул а тримис ворбэ луй Исай, зикынд: „Те рог сэ лашь пе Давид ын служба мя, кэч а кэпэтат тречере ынаинтя мя.”
23И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.
23Ши, кынд духул тримис де Думнезеу веня песте Саул, Давид луа харпа ши кынта ку мына луй; Саул рэсуфла атунч май ушор, се симця ушурат ши духул чел рэу плека де ла ел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.