1. Самуилова 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.
1After Saul had returned from pursuing the Philistines, he was told, “David is in the wilderness of En-gedi.”
2И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.
2So Saul took three thousand chosen men from all Israel and went to look for David and his men in the region of the Rocks of the Wild Goats.
3Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.
3Soon Saul came to the sheepfolds along the road, where there was a cave, and he went in to relieve himself. And David and his men were hiding in the recesses of the cave.
4И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.
4So David’s men said to him, “This is the day about which the LORD said to you, ‘Behold, I will deliver your enemy into your hand, that you may do with him as you wish.’” Then David crept up secretly and cut off a corner of Saul’s robe.
5И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
5Afterward, David’s conscience was stricken because he had cut off the corner of Saul’s robe.
6А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
6So he said to his men, “The LORD forbid that I should do such a thing to my master, the LORD’s anointed. May I never lift my hand against him, since he is the LORD’s anointed.”
7И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.
7With these words David restrained his men, and he did not let them rise up against Saul. Then Saul left the cave and went on his way.
8И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.
8After that, David got up, went out of the cave, and called out to Saul, “My lord the king!” When Saul looked behind him, David bowed facedown in reverence
9Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.
9and said to Saul, “Why do you listen to the words of men who say, ‘Look, David intends to harm you’?
10И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?
10Behold, this day you have seen with your own eyes that the LORD delivered you into my hand in the cave. I was told to kill you, but I spared you and said, ‘I will not lift my hand against my lord, since he is the LORD’s anointed.’
11Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.
11See, my father, look at the corner of your robe in my hand. For I cut it off, but I did not kill you. See and know that there is no evil or rebellion in my hands. I have not sinned against you, even though you are hunting me down to take my life.
12Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.
12May the LORD judge between you and me, and may the LORD take vengeance on you, but my hand will never be against you.
13Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.
13As the old proverb says, ‘Wickedness proceeds from the wicked.’ But my hand will never be against you.
14Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.
14Against whom has the king of Israel come out? Whom are you pursuing? A dead dog? A flea?
15За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.
15May the LORD be our judge and decide between you and me. May He take notice and plead my case and deliver me from your hand.”
16Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.
16When David had finished saying these things, Saul called back, “Is that your voice, David my son?” Then Saul wept aloud
17А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.
17and said to David, “You are more righteous than I, for you have rewarded me with good, though I have rewarded you with evil.
18И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.
18And you have shown this day how well you have dealt with me; for when the LORD delivered me into your hand, you did not kill me.
19И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.
19When a man finds his enemy, does he let him go away unharmed? May the LORD reward you with good for what you have done for me this day.
20И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.
20Now I know for sure that you will be king, and that the kingdom of Israel will be established in your hands.
21И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.
21So now, swear to me by the LORD that you will not cut off my descendants or wipe out my name from my father’s house.”
22Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.
22So David gave his oath to Saul. Then Saul returned home, but David and his men went up to the stronghold.
23И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.
no verse 23 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.