2. Тимотију 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;
1Tu ergo fili mi, confortare in gratia, quæ est in Christo Jesu:
2и шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити.
2et quæ audisti a me per multos testes, hæc commenda fidelibus hominibus, qui idonei erant et alios docere.
3Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;
3Labora sicut bonus miles Christi Jesu.
4јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи.
4Nemo militans Deo implicat se negotiis sæcularibus: ut ei placeat, cui se probavit.
5Ако и војује, не добија венац ако право не војује.
5Nam et qui certat in agone, non coronatur nisi legitime certaverit.
6Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.
6Laborantem agricolam oportet primum de fructibus percipere.
7Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.
7Intellige quæ dico: dabit enim tibi Dominus in omnibus intellectum.
8Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом,
8Memor esto Dominum Jesum Christum resurrexisse a mortuis ex semine David, secundum Evangelium meum,
9у коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.
9in quo laboro usque ad vincula, quasi male operans: sed verbum Dei non est alligatum.
10Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном.
10Ideo omnia sustineo propter electos, ut et ipsi salutem consequantur, quæ est in Christo Jesu, cum gloria cælesti.
11Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.
11Fidelis sermo: nam si commortui sumus, et convivemus:
12Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати. Ако се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи.
12si sustinebimus, et conregnabimus: si negaverimus, et ille negabit nos:
13Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи.
13si non credimus, ille fidelis permanet, negare seipsum non potest.
14Ово напомињи, и посведочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.
14Hæc commone, testificans coram Domino. Noli contendere verbis: ad nihil enim utile est, nisi ad subversionem audientium.
15Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине.
15Sollicite cura teipsum probabilem exhibere Deo, operarium inconfusibilem, recte tractantem verbum veritatis.
16А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,
16Profana autem et vaniloquia devita: multum enim proficiunt ad impietatem:
17и реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,
17et sermo eorum ut cancer serpit: ex quibus est Hymenæus et Philetus,
18који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких.
18qui a veritate exciderunt, dicentes resurrectionem esse jam factam, et subverterunt quorumdam fidem.
19Тврдо дакле стоји темељ Божји имајући овај печат: Позна Господ своје; и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње.
19Sed firmum fundamentum Dei stat, habens signaculum hoc: cognovit Dominus qui sunt ejus, et discedat ab iniquitate omnis qui nominat nomen Domini.
20А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.
20In magna autem domo non solum sunt vasa aurea, et argentea, sed et lignea, et fictilia: et quædam quidem in honorem, quædam autem in contumeliam.
21Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело.
21Si quis ergo emundaverit se ab istis, erit vas in honorem sanctificatum, et utile Domino ad omne opus bonum paratum.
22Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца;
22Juvenilia autem desideria fuge, sectare vero justitiam, fidem, spem, caritatem, et pacem cum iis qui invocant Dominum de corde puro.
23а лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе.
23Stultas autem et sine disciplina quæstiones devita: sciens quia generant lites.
24А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,
24Servum autem Domini non oportet litigare: sed mansuetum esse ad omnes, docibilem, patientem,
25и с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,
25cum modestia corripientem eos qui resistunt veritati, nequando Deus det illis pœnitentiam ad cognoscendam veritatem,
26и да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.
26et resipiscant a diaboli laqueis, a quo captivi tenentur ad ipsius voluntatem.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.