Марка 13
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І, як виходив з церкви, каже Йому один з учеників Його: Учителю, дивись, яке каміннє і яка будівля.
1И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!
2А Ісус, озвавшись, рече йому: Чи бачиш сю велику будівлю? не зоставить ся тут камінь на каменї, щоб не зруйновано.
2И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.
3А як сидїв на горі Оливній, навпроти церкви, питали Його на самотї Петр, та Яков, та Йоан, та Андрей:
3И кад сеђаше на гори маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:
4Скажи нам, коли се буде, й яка ознака, коли має все те скінчитись?
4Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?
5Ісус же, озвавшись до них, почав глаголати: Остерегайтесь, щоб хто вас не звів.
5А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.
6Багато бо приходити муть в імя моє, говорячи, що се я, і многих зведуть.
6Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.
7Як же чути мете про войни та про слухи воєн, не трівожтесь: мусить бо стати ся; та ще не конець.
7А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.
8Устане бо нарід на нарід і царство на царство, й буде трус по місцях і буде голоднеча та буча: се почин горя.
8Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.
9Ви ж самі остерегайтесь: видавати муть бо вас у ради, й по школах будете биті, і перед воїводи та царі ставлені задля мене, на сьвідкуваннє їм.
9А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.
10І між усїма народами мусить перше проповідатись євангелия.
10И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.
11Як же вести муть вас, видаючи, не дбайте заздалегідь, що казати мете, анї надумуйтесь, а, що дасть ся вам тієї години, те й промовляйте: не ви бо промовляєте, а Дух сьвятий.
11А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.
12Видавати ме ж брат брата на смерть, і батько дитину; і вставати муть дїти на родителїв, та й убивати муть їх.
12И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.
13І ненавидїти муть вас усї задля імя мого; хто ж витерпить до останку, той спасеть ся.
13И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.
14Як же побачите гидоту спустїння, що сказав Даниїл пророк, стоячу, де не слїд (хто читає, нехай розуміє), тодї хто в Юдеї, нехай втїкає на гори;
14А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;
15хто ж на криші, нехай не злазить у хату, анї ввіходить узяти що з хати своєї;
15и који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;
16і хто в полї, нехай не вертаєть ся назад узяти одежу свою.
16и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17Горе ж важким і годуючим під той час!
17Али тешко труднима и дојиљама у те дане!
18Молїть ся ж, щоб не довелось утїкати вам зимою.
18Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.
19Будуть бо днї тиї горе, якого не було від почину творення, як творив Бог, до сього часу, й не буде.
19Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.
20І коли б Господь не вкоротив днїв, то не спасло ся б жадне тїло; та задля вибраних, що вибрав їх, укоротить днї.
20И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.
21І, тодї коли хто вам скаже: Дивись, ось Христос, або: Дивись, он; не йміть віри.
21Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.
22Постануть бо лжехристи і лжепророки, й давати муть ознаки та дива, щоб звести, коли можна, й вибраних.
22Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
23Ви ж гледїть: ось я наперед сказав вам усе.
23Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.
24Тільки ж у ті днї, після горя того, сонце померкне, й місяць не давати ме сьвітла свого,
24Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.
25і зорі з неба падати муть, і сили, що на небесах, захитають ся.
25И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
26І тодї побачять Сина чоловічого, грядущого на хмарах, з силою великою і славою.
26И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.
27І тодї пішле ангели свої, і позбирає вибраних своїх од чотирох вітрів, од кінця землї до кінця неба.
27И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28Від смоківницї ж возьміть собі приклад: Коли все віттє її мягке стане та пустить листє, знайте, що близько лїто.
28А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.
29Так і ви: як побачите, що се стало ся, знайте, що близько, під дверима.
29Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
30Істино глаголю вам: Що не перейде рід сей, доки все це станеть ся.
30Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31Небо й земля перейдуть, слова ж мої не перейдуть.
31Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
32Про день же той і годину нїхто не знає, нї ангели, що на небі, нї Син, тільки Отець.
32А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.
33Гледїть, пильнуйте й молїть ся; не знаєте бо, коли пора.
33Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.
34Як чоловік, що відїжджає, зоставивши господу свою і давши слугам своїм власть, і кожному дїло його, а воротареві звелїв, щоб пильнував.
34Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.
35Оце ж пильнуйте: (не знаєте бо, коли пан господи прийде, увечері, чи опівночі, чи в півнї, чи вранцї;)
35Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;
36щоб, прийшовши несподївано, не знайшов вас сплячих.
36да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.
37Що ж я вам глаголю, усїм глаголю: Пильнуйте.
37А шта вам кажем, свима кажем: стражите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.