Marek 13
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A když vycházel z chrámu, dí jemu jeden z učedlníků jeho: Mistře, pohleď, kteraké kamení a jaké jest toto stavení!
1И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!
2Tedy Ježíš odpovídaje, řekl jemu: Vidíš toto tak veliké stavení? Nebudeť ostaven kámen na kameni, kterýž by nebyl zbořen.
2И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.
3A když se posadil na hoře Olivetské proti chrámu, otázali se jeho obzvláštně Petr, Jakub a Jan a Ondřej, řkouce:
3И кад сеђаше на гори маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:
4Pověz nám, kdy to bude? A které znamení, když se toto všecko bude plniti?
4Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?
5Ježíš pak odpovídaje jim, počal praviti: Vizte, aby vás někdo nesvedl.
5А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.
6Neboť mnozí přijdou ve jménu mém, řkouce: Já jsem Kristus, a mnohéť svedou.
6Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.
7Když pak uslyšíte boje a pověst o válkách, nestrachujte se; nebo musí to býti, ale ne ihned konec.
7А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.
8Povstaneť zajisté národ proti národu a království proti království, a bude zemětřesení po místech, a hladové i bouřky.
8Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.
9A toť budou počátkové bolesti. Vy pak šetřte se. Nebo vydávati vás budou na sněmy a do shromáždění; budete biti, a před vladaři a králi stanete pro mne, na svědectví jim.
9А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.
10Ale ve všech národech nejprv musí býti kázáno evangelium.
10И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.
11Když pak vás povedou vyzrazujíce, nestarejte se, co byste mluvili, aniž o to pečlivě přemyšlujte, ale což vám bude dáno v tu hodinu, to mluvte; nebo nejste vy, jenž mluvíte, ale Duch svatý.
11А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.
12Vydáť pak bratr bratra na smrt a otec syna, a povstanou děti proti rodičům, a budou je mordovati.
12И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.
13A budete v nenávisti všechněm pro jméno mé. Ale kdož setrvá až do konce, tenť spasen bude.
13И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.
14Když pak uzříte ohavnost zpuštění, o kteréž povědíno jest skrze Daniele proroka, ana stojí, kdež by státi neměla, (kdo čte, rozuměj,) tehdáž ti, kdož jsou v Židovstvu, ať utekou na hory.
14А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;
15A kdož na střeše jest, nesstupuj do domu, ani vcházej, aby co vzal z domu svého.
15и који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;
16A kdo na poli, nevracuj se zase, aby vzal roucho své.
16и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17Běda pak těhotným a těm, kteréž krmí v těch dnech.
17Али тешко труднима и дојиљама у те дане!
18Protož modlte se, aby utíkání vaše nebylo v zimě.
18Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.
19Neboť budou ti dnové plní takového soužení, jakéhož nebylo od počátku stvoření, kteréž Bůh stvořil, až dosavad, aniž potom bude.
19Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.
20A byť neukrátil Pán těch dnů, nebyl by spasen žádný člověk. Ale pro vyvolené, kteréž vyvolil, ukrátil těch dnů.
20И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.
21A tehdáž řekl-li by vám kdo: Aj teď jest Kristus, aneb, aj tamto, nevěřte.
21Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.
22Neboť povstanou falešní Kristové a falešní proroci, a budou činiti divy a zázraky k svedení, by možné bylo, také i vyvolených.
22Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
23Vy pak šetřte se. Aj, předpověděl jsem vám všecko.
23Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.
24V těch pak dnech, po soužení tom, slunce se zatmí a měsíc nedá světla svého.
24Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.
25A hvězdy nebeské budou padati, a moci, které jsou na nebi, pohnou se.
25И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
26A tehdážť uzří Syna člověka, an se béře v oblacích s mocí velikou a s slavou.
26И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.
27I tehdyť pošle anděly své, a shromáždí vyvolené své ode čtyř větrů, od končin země až do končin nebe.
27И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28Od fíku pak učte se podobenství: Když již ratolest jeho odmladne a vypučí se listí, znáte, že blízko jest léto.
28А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.
29Takž i vy, když uzříte, ano se tyto věci dějí, vězte, že blízko jest a ve dveřích království Boží.
29Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
30Amen pravím vám, žeť nepomine pokolení toto, až se tyto všecky věci stanou.
30Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31Nebe a země pominou, ale slova má nepominou.
31Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
32Ale o tom dni a hodině žádný neví, ani andělé, jenž jsou v nebesích, ani Syn, jediné sám Otec.
32А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.
33Vizte, bděte a modlte se; nebo nevíte, kdy bude ten čas.
33Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.
34Syn člověka zajisté jest jako člověk, kterýž daleko odšel, opustiv dům svůj, a poručiv služebníkům svým vladařství, a jednomu každému práci jeho, vrátnému přikázal, aby bděl.
34Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.
35Protož bděte; nebo nevíte, kdy Pán domu přijde, u večer-li, čili o půlnoci, čili když kohouti zpívají, čili ráno;
35Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;
36Aby snad přijda v nenadále, nenalezl vás, a vy spíte.
36да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.
37A cožť vám pravím, všechněmť pravím: Bděte.
37А шта вам кажем, свима кажем: стражите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.