Marek 3
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I všel opět do školy, a byl tu člověk, maje ruku uschlou.
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2I šetřili ho, uzdraví-li jej v sobotu, aby ho obžalovali.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3I řekl tomu člověku, kterýž měl uschlou ruku: Vstaň a pojď sem do prostředku.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4I dí jim: Sluší-li v sobotu dobře činiti, čili zle, život zachovati, čili zamordovati? Ale oni mlčeli.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5A pohleděv na ně vůkol hněvivě, zarmoutiv se nad tvrdostí srdce jejich, řekl člověku: Vztáhni ruku svou. I vztáhl, a učiněna jest ruka jeho zdravá, jako i druhá.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6A vyšedše farizeové, hned s herodiány radu učinili proti Ježíšovi, kterak by ho zahubili.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7Ježíš pak s učedlníky svými poodšel k moři, a veliké množství od Galilee šlo za ním, i z Judstva,
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8I od Jeruzaléma, i od Idumee, i z Zajordání; i ti, kteříž byli okolo Týru a Sidonu, množství veliké, slyšíce, kteraké věci činí, přišli k němu.
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9I rozkázal učedlníkům svým, aby lodičku ustavičně nahotově měli, pro zástup, aby ho tak netiskli.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10Nebo mnohé uzdravoval, takže naň padali, aby se ho dotýkali, kteřížkoli měli jaké neduhy.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11A duchové nečistí, jakž ho zazřeli, padali před ním a křičeli, řkouce: Ty jsi Syn Boží.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12A on velmi jim přimlouval, aby ho nezjevovali.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
13I vstoupil na horu, a povolal k sobě těch, kterýchž se jemu vidělo; i přišli k němu.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14I ustanovil jich dvanácte, aby s ním byli, aby je poslal kázati,
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15A aby měli moc uzdravovati nemoci a vymítati ďábelství:
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16A nejprve Šimona, jemuž dal jméno Petr,
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
17A Jakuba Zebedeova, a Jana bratra Jakubova, (a dal jim jméno Boanerges, to jest synové hromovi,)
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18A Ondřeje, a Filipa, a Bartoloměje, a Matouše, a Tomáše, a Jakuba Alfeova, a Taddea, a Šimona Kananejského,
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19A Jidáše Iškariotského, kterýž i zradil jej. I šli s ním domů.
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20A vtom opět sšel se zástup, takže nemohli ani chleba pojísti.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21A slyšavše o tom příbuzní jeho, přišli, aby jej vzali; nebo pravili, že by se smyslem pominul.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22Zákoníci pak, kteříž byli přišli od Jeruzaléma, pravili, že Belzebuba má a že v knížeti ďábelském vymítá ďábly.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23A povolav jich, mluvil k nim v podobenstvích: Kterak může satan satana vymítati?
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24A jestliže království v sobě se rozdvojí, nemůže státi království to.
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25A rozdvojí-li se dům proti sobě, nebude moci dům ten státi.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26Tak jestliže jest povstal satan sám proti sobě, a rozdvojen jest, nemůže státi, ale konec béře.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27Nižádný nemůže nádobí silného reka, vejda do domu jeho, rozebrati, leč by prve silného toho svázal; a tehdyť dům jeho zloupí.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28Amen pravím vám, že všickni hříchové odpuštěni budou synům lidským, i rouhání, jímž by se rouhali,
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
29Ale kdo by se rouhal proti Duchu svatému, nemá odpuštění na věky, ale hoden jest věčného odsouzení.
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
30Nebo pravili: Že ducha nečistého má.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31Tedy přišla matka jeho a bratří, a stojíce vně, poslali k němu, aby ho vyvolali.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32A seděl okolo něho zástup. I řekli jemu: Aj, matka tvá a bratří tvoji vně hledají tebe.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33Ale on odpověděl jim, řka: Kdo jest matka má a bratří moji?
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34A obezřev učedlníky vůkol sedící, řekl: Aj, matka má a bratří moji.
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35Nebo kdož by koli činil vůli Boží, tenť jest bratr můj, i sestra, i matka má.
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.