Marcum 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et introivit iterum in synagogam: et erat ibi homo habens manum aridam.
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2Et observabant eum, si sabbatis curaret, ut accusarent illum.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3Et ait homini habenti manum aridam: Surge in medium.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4Et dicit eis: Licet sabbatis benefacere, an male? animam salvam facere, an perdere? At illi tacebant.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5Et circumspiciens eos cum ira, contristatus super cæcitate cordis eorum, dicit homini: Extende manum tuam. Et extendit, et restituta est manus illi.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6Exeuntes autem pharisæi, statim cum Herodianis consilium faciebant adversus eum quomodo eum perderent.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7Jesus autem cum discipulis suis secessit ad mare: et multa turba a Galilæa et Judæa secuta est eum,
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8et ab Jerosolymis, et ab Idumæa, et trans Jordanem: et qui circa Tyrum et Sidonem multitudo magna, audientes quæ faciebat, venerunt ad eum.
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9Et dicit discipulis suis ut navicula sibi deserviret propter turbam, ne comprimerent eum:
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10multos enim sanabat, ita ut irruerent in eum ut illum tangerent, quotquot habebant plagas.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11Et spiritus immundi, cum illum videbant, procidebant ei: et clamabant, dicentes:
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12Tu es Filius Dei. Et vehementer comminabatur eis ne manifestarent illum.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
13Et ascendens in montem vocavit ad se quos voluit ipse: et venerunt ad eum.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14Et fecit ut essent duodecim cum illo: et ut mitteret eos prædicare.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15Et dedit illis potestatem curandi infirmitates et ejiciendi dæmonia.
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16Et imposuit Simoni nomen Petrus:
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
17et Jacobum Zebedæi, et Joannem fratrem Jacobi, et imposuit eis nomina Boanerges, quod est, Filii tonitrui:
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18et Andræam, et Philippum, et Bartholomæum, et Matthæum, et Thomam, et Jacobum Alphæi, et Thaddæum, et Simonem Cananæum,
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19et Judam Iscariotem, qui et tradidit illum.
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20Et veniunt ad domum: et convenit iterum turba, ita ut non possent neque panem manducare.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21Et cum audissent sui, exierunt tenere eum: dicebant enim: Quoniam in furorem versus est.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22Et scribæ, qui ab Jerosolymis descenderant, dicebant: Quoniam Beelzebub habet, et quia in principe dæmoniorum ejicit dæmonia.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23Et convocatis eis in parabolis dicebat illis: Quomodo potest Satanas Satanam ejicere?
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24Et si regnum in se dividatur, non potest regnum illud stare.
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25Et si domus super semetipsam dispertiatur, non potest domus illa stare.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26Et si Satanas consurrexerit in semetipsum, dispertitus est, et non poterit stare, sed finem habet.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27Nemo potest vasa fortis ingressus in domum diripere, nisi prius fortem alliget, et tunc domum ejus diripiet.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28Amen dico vobis, quoniam omnia dimittentur filiis hominum peccata, et blasphemiæ quibus blasphemaverint:
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
29qui autem blasphemaverit in Spiritum Sanctum, non habebit remissionem in æternum, sed reus erit æterni delicti.
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
30Quoniam dicebant: Spiritum immundum habet.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31Et veniunt mater ejus et fratres: et foris stantes miserunt ad eum vocantes eum,
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32et sedebat circa eum turba: et dicunt ei: Ecce mater tua et fratres tui foris quærunt te.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33Et respondens eis, ait: Quæ est mater mea et fratres mei?
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34Et circumspiciens eos, qui in circuitu ejus sedebant, ait: Ecce mater mea et fratres mei.
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35Qui enim fecerit voluntatem Dei, hic frater meus, et soror mea, et mater est.
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.