Marcum 12
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et cœpit illis in parabolis loqui: Vineam pastinavit homo, et circumdedit sepem, et fodit lacum, et ædificavit turrim, et locavit eam agricolis, et peregre profectus est.
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
2Et misit ad agricolas in tempore servum ut ab agricolis acciperet de fructu vineæ.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
3Qui apprehensum eum ceciderunt, et dimiserunt vacuum.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
4Et iterum misit ad illos alium servum: et illum in capite vulneraverunt, et contumeliis affecerunt.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
5Et rursum alium misit, et illum occiderunt: et plures alios: quosdam cædentes, alios vero occidentes.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
6Adhuc ergo unum habens filium carissimum, et illum misit ad eos novissimum, dicens: Quia reverebuntur filium meum.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
7Coloni autem dixerunt ad invicem: Hic est hæres: venite, occidamus eum: et nostra erit hæreditas.
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
8Et apprehendentes eum, occiderunt: et ejecerunt extra vineam.
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9Quid ergo faciet dominus vineæ? Veniet, et perdet colonos, et dabit vineam aliis.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10Nec scripturam hanc legistis: Lapidem quem reprobaverunt ædificantes, hic factus est in caput anguli:
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
11a Domino factum est istud, et est mirabile in oculis nostris?
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
12Et quærebant eum tenere: et timuerunt turbam: cognoverunt enim quoniam ad eos parabolam hanc dixerit. Et relicto eo abierunt.
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
13Et mittunt ad eum quosdam ex pharisæis, et herodianis, ut eum caperent in verbo.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
14Qui venientes dicunt ei: Magister, scimus quia verax es, et non curas quemquam: nec enim vides in faciem hominum, sed in veritate viam Dei doces. Licet dari tributum Cæsari, an non dabimus?
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
15Qui sciens versutiam illorum, ait illos: Quid me tentatis? afferte mihi denarium ut videam.
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
16At illi attulerunt ei. Et ait illis: Cujus est imago hæc, et inscriptio? Dicunt ei: Cæsaris.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
17Respondens autem Jesus dixit illis: Reddite igitur quæ sunt Cæsaris, Cæsari: et quæ sunt Dei, Deo. Et mirabantur super eo.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
18Et venerunt ad eum sadducæi, qui dicunt resurrectionem non esse: et interrogabant eum, dicentes:
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
19Magister, Moyses nobis scripsit, ut si cujus frater mortuus fuerit, et dimiserit uxorem, et filios non reliquerit, accipiat frater ejus uxorem ipsius, et resuscitet semen fratri suo.
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
20Septem ergo fratres erant: et primus accepit uxorem, et mortuus est non relicto semine.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21Et secundus accepit eam, et mortuus est: et nec iste reliquit semen. Et tertius similiter.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22Et acceperunt eam similiter septem: et non reliquerunt semen. Novissima omnium defuncta est et mulier.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23In resurrectione ergo cum resurrexerint, cujus de his erit uxor? septem enim habuerunt eam uxorem.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24Et respondens Jesus, ait illis: Nonne ideo erratis, non scientes Scripturas, neque virtutem Dei?
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
25Cum enim a mortuis resurrexerint, neque nubent, neque nubentur, sed sunt sicut angeli in cælis.
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26De mortuis autem quod resurgant, non legistis in libro Moysi, super rubum, quomodo dixerit illi Deus, inquiens: Ego sum Deus Abraham, et Deus Isaac, et Deus Jacob?
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27Non est Deus mortuorum, sed vivorum. Vos ergo multum erratis.
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
28Et accessit unus de scribis, qui audierat illos conquirentes, et videns quoniam bene illis responderit, interrogavit eum quod esset primum omnium mandatum.
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
29Jesus autem respondit ei: Quia primum omnium mandatum est: Audi Israël, Dominus Deus tuus, Deus unus est:
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
30et diliges Dominum Deum tuum ex tota corde tuo, et ex tota anima tua, et ex tota mente tua, et ex tota virtute tua. Hoc est primum mandatum.
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
31Secundum autem simile est illi: Diliges proximum tuum tamquam teipsum. Majus horum aliud mandatum non est.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
32Et ait illi scriba: Bene, Magister, in veritate dixisti, quia unus est Deus, et non est alius præter eum.
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
33Et ut diligatur ex toto corde, et ex toto intellectu, et ex tota anima, et ex tota fortitudine, et diligere proximum tamquam seipsum, majus est omnibus holocautomatibus, et sacrificiis.
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
34Jesus autem videns quod sapienter respondisset, dixit illi: Non es longe a regno Dei. Et nemo jam audebat eum interrogare.
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
35Et respondens Jesus dicebat, docens in templo: Quomodo dicunt scribæ Christum filium esse David?
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36Ipse enim David dicit in Spiritu Sancto: Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis, donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum.
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
37Ipse ergo David dicit eum Dominum, et unde est filius ejus? Et multa turba eum libenter audivit.
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
38Et dicebat eis in doctrina sua: Cavete a scribis, qui volunt in stolis ambulare, et salutari in foro,
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
39et in primis cathedris sedere in synagogis, et primos discubitus in cœnis:
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
40qui devorant domos viduarum sub obtentu prolixæ orationis: hi accipient prolixius judicium.
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
41Et sedens Jesus contra gazophylacium, aspiciebat quomodo turba jactaret æs in gazophylacium, et multi divites jactabant multa.
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
42Cum venisset autem vidua una pauper, misit duo minuta, quod est quadrans,
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43et convocans discipulos suos, ait illis: Amen dico vobis, quoniam vidua hæc pauper plus omnibus misit, qui miserunt in gazophylacium.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
44Omnes enim ex eo, quod abundabat illis, miserunt: hæc vero de penuria sua omnia quæ habuit misit totum victum suum.
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.