Marcum 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et conveniunt ad eum pharisæi, et quidam de scribis, venientes ab Jerosolymis.
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2Et cum vidissent quosdam ex discipulis ejus communibus manibus, id est non lotis, manducare panes, vituperaverunt.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3Pharisæi enim, et omnes Judæi, nisi crebro laverint manus, non manducant, tenentes traditionem seniorum:
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4et a foro nisi baptizentur, non comedunt: et alia multa sunt, quæ tradita sunt illis servare, baptismata calicum, et urceorum, et æramentorum, et lectorum:
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5et interrogabant eum pharisæi et scribæ: Quare discipuli tui non ambulant juxta traditionem seniorum, sed communibus manibus manducant panem?
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6At ille respondens, dixit eis: Bene prophetavit Isaias de vobis hypocritis, sicut scriptum est: [Populus hic labiis me honorat, cor autem eorum longe est a me:
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7in vanum autem me colunt, docentes doctrinas, et præcepta hominum.]
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8Relinquentes enim mandatum Dei, tenetis traditionem hominum, baptismata urceorum et calicum: et alia similia his facitis multa.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9Et dicebat illis: Bene irritum facitis præceptum Dei, ut traditionem vestram servetis.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10Moyses enim dixit: Honora patrem tuum, et matrem tuam. Et: Qui maledixerit patri, vel matri, morte moriatur.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11Vos autem dicitis: Si dixerit homo patri, aut matri, Corban (quod est donum) quodcumque ex me, tibi profuerit:
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12et ultra non dimittitis eum quidquam facere patri suo, aut matri,
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13rescindentes verbum Dei per traditionem vestram, quam tradidistis: et similia hujusmodi multa facitis.
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14Et advocans iterum turbam, dicebat illis: Audite me omnes, et intelligite.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15Nihil est extra hominem introiens in eum, quod possit eum coinquinare, sed quæ de homine procedunt illa sunt quæ communicant hominem.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16Si quis habet aures audiendi, audiat.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
17Et cum introisset in domum a turba, interrogabant eum discipuli ejus parabolam.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18Et ait illis: Sic et vos imprudentes estis? Non intelligitis quia omne extrinsecus introiens in hominem, non potest eum communicare:
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19quia non intrat in cor ejus, sed in ventrum vadit, et in secessum exit, purgans omnes escas?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20Dicebat autem, quoniam quæ de homine exeunt, illa communicant hominem.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21Ab intus enim de corde hominum malæ cogitationes procedunt, adulteria, fornicationes, homicidia,
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22furta, avaritiæ, nequitiæ, dolus, impudicitiæ, oculus malus, blasphemia, superbia, stultitia.
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23Omnia hæc mala ab intus procedunt, et communicant hominem.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24Et inde surgens abiit in fines Tyri et Sidonis: et ingressus domum, neminem voluit scire, et non potuit latere.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25Mulier enim statim ut audivit de eo, cujus filia habebat spiritum immundum, intravit, et procidit ad pedes ejus.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26Erat enim mulier gentilis, Syrophœnissa genere. Et rogabat eum ut dæmonium ejiceret de filia ejus.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27Qui dixit illi: Sine prius saturari filios: non est enim bonum sumere panem filiorum, et mittere canibus.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28At illa respondit, et dixit illi: Utique Domine, nam et catelli comedunt sub mensa de micis puerorum.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29Et ait illi: Propter hunc sermonem vade: exiit dæmonium a filia tua.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30Et cum abiisset domum suam, invenit puellam jacentem supra lectum, et dæmonium exiisse.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31Et iterum exiens de finibus Tyri, venit per Sidonem ad mare Galilææ inter medios fines Decapoleos.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32Et adducunt ei surdum, et mutum, et deprecabantur eum, ut imponat illi manum.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33Et apprehendens eum de turba seorsum, misit digitos suos in auriculas ejus: et exspuens, tetigit linguam ejus:
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34et suscipiens in cælum, ingemuit, et ait illi: Ephphetha, quod est, Adaperire.
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35Et statim apertæ sunt aures ejus, et solutum est vinculum linguæ ejus, et loquebatur recte.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36Et præcepit illis ne cui dicerent. Quanto autem eis præcipiebat, tanto magis plus prædicabant:
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37et eo amplius admirabantur, dicentes: Bene omnia fecit: et surdos fecit audire, et mutos loqui.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.