Markuj 7
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1PARIJAR akan o jaunkawewe kai ap pokon don re a, me kodo jan Ierujalem.
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2Ni ar kilan japwilim a tounpadak kai kan proteki pa jamin, jo omiom,
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3Pwe Parijar o Juj akan jota kin mana, ma re jo omiom maj; pwe re wiawia padok en men kaua ko.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4O ni ar kin puredo jan wajan net, re jota kin mana, ma re jo omiom maj o tiak to to, me re aledi, re kin wiawia: Widen dal tikitik, dal laud, dal praj, o men momod.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5Parijar o jaunkawewe ko ap kalelapok re a: Da me japwilim omui tounpadak kan jota wiaki padok en men kaua kan? A re manata prot jo omiom?
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6A kotin japen majani on irail: Melel eta en Iejaiaj a kopadar, me komail malaun akan, iduen a intinidi: Aramaj pukat kin kaka kin ia au arail a monion arail me doo jan ia.
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7Ari, me mal ar kaudok ia, pwe kujoned en aramaj eta, me re kin kaukawewe.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8Pwe komail kin kajela kujoned en Kot, ap id wiawia padok en aramaj; iet widen dal laud o tikitik ape; o pil akai, me komail kin wiawia.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9A ap kotin majani on ir, melel me komail kajela kujoned en Kot, pwe komail en apwaliela pein omail padok.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10Pwe Mojej majani: Kakaki jam om o in om; o meamen me lalaue jam a de in a en kamela!
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11A komail kin inda, ma aramaj amen indai on jam de in a: Korpan (iet we we: Mairon eu), me koe men aneki jan ia, komail inda, me jota dip a.
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12Komail ari jola mueid on i, en wiai on jam a de in a meakot.
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13Ap kawe kila maj an en Kot omail padok, me komail pein wiada. O pil me toto me duo met, me komail kin wiawia.
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14Ni a kotin molipe pena pokon o re a, a kotin majani on irail: Komail karoj ron ia o weweki!
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15Jota meakot men likin aramaj, me pan ko on lole, kajaminela i. A meakan, me koda jan lole, iei eta, me kin kajaminela aramaj.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16Meamen me jalon a mia men ron, i en ron!
16Ако ко има уши да чује нека чује.
17Ni a kotilon on nan im eu jan ren aramaj oko, japwilim a tounpadak kan ap kalelapok re a duen karajeraj o.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18A ap kotin majani on irail: Da, komail me pil jo lolekon? Komail jota dedeki, me meakot men likin aramaj kin ko on lole, jota kak kajaminela?
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19Pwe a jota ko on nan monion; pwe nan kaped eta, ap pidok wei jan, koko jan meakaroj?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20A ap kotin majani: Meakan me koda jan lol en aramaj, iei me kin kajaminela aramaj.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21Pwe jan lol en aramaj, jan nan monion, lamelam jued kin tapida jan ia: Kamal, nenek, kamela aramaj.
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22Pirap, norok, jarjued, widin, poojued, lalaue, lemai, joukoti.
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23Mejued pukat karoj tapida jan lole, ap kajaminela aramaj.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24I ari kotila jan waja o, kotilan wein Tiruj o Jidon, a lao kotilon on nan im eu, ap jota men, aramaj en aja i. Ari, a jota kak rirala.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25Pwe li amen, me na jeripein nen jaut ti poa, madan ronada i, ap kodo dairukedi on ni uluwllu a.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26Li en Krik amen, kijan jap en Jiro-Penijia, potoan on, poekipoeki re a, en kauja jan na jerepein tewil o.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27lejuj ap kotin majani on i: Jeri ko pan med maj. Pwe a jota mau, ale en jeri ar tuno prot, ap kajedi on ren kiti.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28A ap japen potoan on i: Melel Main! Ari, kiti kin tunole maremor en jeri ar tunol prot pan tepel.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29A ap kotin majani on i: Pweki en lokaia en, kowei! TewiI o ko janer ren noum jerepein o!
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30Ari, a kolan im a, a ap diarada, me tewil o ko janer, o na jerpein wonon nan deu a.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31A lao pil kotin purela jan wein Tiruj o Jidon ap koti don ni le en Kalilaa, weidedo nan wein Dekapolij.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32Re ap wa don i jalonepon amen, me loton; irail ari poeki re a, en kotin pwil poa lim a.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33I ari kotin ukala jan i ni pokon o, ap kilon on jondin lim a nan jalon a o likidi jair lo a.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34A ap majandan nanlan, aj mamarada, majani on i: Epata! (iet wewe: Wajok pajan).
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35Jalon a ap madan wajok pajan o al en lo a lapwada. A ap lokaia mau.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36I ari kalik irail edi re depa indai on meamen. A kainapwi irail; ari, re ap kalaudela ar kaloki jili.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37Re puriamui kila kaualap, inda: Me mau, me a wia dar kan! Pwe a kakaronada me jalonepon, ap kalokaiada, me loton.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.