Mark 7
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then the Pharisees and some of the scribes who had come from Jerusalem gathered around Jesus,
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2and they saw some of His disciples eating with hands that were defiled—that is, unwashed.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3Now in holding to the tradition of the elders, the Pharisees and all the Jews do not eat until they wash their hands ceremonially.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4And on returning from the market, they do not eat unless they wash. And there are many other traditions for them to observe, including the washing of cups, pitchers, kettles, and couches for dining.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5So the Pharisees and scribes questioned Jesus: “Why do Your disciples not walk according to the tradition of the elders? Instead, they eat with defiled hands.”
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6Jesus answered them, “Isaiah prophesied correctly about you hypocrites, as it is written: ‘These people honor Me with their lips, but their hearts are far from Me.
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7They worship Me in vain; they teach as doctrine the precepts of men.’
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8You have disregarded the commandment of God to keep the tradition of men.”
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9He went on to say, “You neatly set aside the command of God to maintain your own tradition.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10For Moses said, ‘Honor your father and your mother’ and ‘Anyone who curses his father or mother must be put to death.’
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11But you say that if a man says to his father or mother, ‘Whatever you would have received from me is Corban’ (that is, a gift devoted to God),
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12he is no longer permitted to do anything for his father or mother.
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13Thus you nullify the word of God by the tradition you have handed down. And you do so in many such matters.”
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14Once again Jesus called the crowd to Him and said, “All of you, listen to Me and understand:
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15Nothing that enters a man from the outside can defile him; but the things that come out of a man, these are what defile him.”
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
no verse 16 in this text
16Ако ко има уши да чује нека чује.
17After Jesus had left the crowd and gone into the house, His disciples inquired about the parable.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18“Are you still so dull?” He asked. “Do you not understand? Nothing that enters a man from the outside can defile him,
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19because it does not enter his heart, but it goes into the stomach and then is eliminated.” (Thus all foods are clean.)
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20He continued: “What comes out of a man, that is what defiles him.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21For from within the hearts of men come evil thoughts, sexual immorality, theft, murder, adultery,
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22greed, wickedness, deceit, debauchery, envy, slander, arrogance, and foolishness.
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23All these evils come from within, and these are what defile a man.”
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24Jesus left that place and went to the region of Tyre. Not wanting anyone to know He was there, He entered a house, but was unable to escape their notice.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25Instead, a woman whose little daughter had an unclean spirit soon heard about Jesus, and she came and fell at His feet.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26Now she was a Greek woman of Syrophoenician origin, and she kept asking Jesus to drive the demon out of her daughter.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27“First let the children have their fill,” He said. “For it is not right to take the children’s bread and toss it to the dogs.”
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28“Yes, Lord,” she replied, “even the dogs under the table eat the children’s crumbs.”
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29Then Jesus told her, “Because of this answer, you may go. The demon has left your daughter.”
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30And she went home and found her child lying on the bed, and the demon was gone.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31Then Jesus left the region of Tyre and went through Sidon to the Sea of Galilee and into the region of the Decapolis.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32Some people brought to Him a man who was deaf and hardly able to speak, and they begged Jesus to place His hand on him.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33So Jesus took him aside privately, away from the crowd, and put His fingers into the man’s ears. Then He spit and touched the man’s tongue.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34And looking up to heaven, He sighed deeply and said to him, “Ephphatha!” (which means, “Be opened!”).
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35Immediately the man’s ears were opened and his tongue was released, and he began to speak plainly.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36Jesus ordered them not to tell anyone. But the more He ordered them, the more widely they proclaimed it.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37The people were utterly astonished and said, “He has done all things well! He makes even the deaf hear and the mute speak!”
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.