Marc 7
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Les pharisiens et quelques scribes, venus de Jérusalem, s’assemblèrent auprès de Jésus.
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2Ils virent quelques-uns de ses disciples prendre leurs repas avec des mains impures, c’est-à-dire, non lavées.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3Or, les pharisiens et tous les Juifs ne mangent pas sans s’être lavé soigneusement les mains, conformément à la tradition des anciens;
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4et, quand ils reviennent de la place publique, ils ne mangent qu’après s’être purifiés. Ils ont encore beaucoup d’autres observances traditionnelles, comme le lavage des coupes, des cruches et des vases d’airain.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5Et les pharisiens et les scribes lui demandèrent: Pourquoi tes disciples ne suivent-ils pas la tradition des anciens, mais prennent-ils leurs repas avec des mains impures?
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6Jésus leur répondit: Hypocrites, Ésaïe a bien prophétisé sur vous, ainsi qu’il est écrit: Ce peuple m’honore des lèvres, Mais son cœur est éloigné de moi.
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7C’est en vain qu’ils m’honorent, En donnant des préceptes qui sont des commandements d’hommes.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8Vous abandonnez le commandement de Dieu, et vous observez la tradition des hommes.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9Il leur dit encore: Vous anéantissez fort bien le commandement de Dieu, pour garder votre tradition.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10Car Moïse a dit: Honore ton père et ta mère; et: Celui qui maudira son père ou sa mère sera puni de mort.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11Mais vous, vous dites: Si un homme dit à son père ou à sa mère: Ce dont j’aurais pu t’assister est corban, c’est-à-dire, une offrande à Dieu,
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12vous ne le laissez plus rien faire pour son père ou pour sa mère,
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13annulant ainsi la parole de Dieu par votre tradition, que vous avez établie. Et vous faites beaucoup d’autres choses semblables.
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14Ensuite, ayant de nouveau appelé la foule à lui, il lui dit: Écoutez-moi tous, et comprenez.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15Il n’est hors de l’homme rien qui, entrant en lui, puisse le souiller; mais ce qui sort de l’homme, c’est ce qui le souille.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16Si quelqu’un a des oreilles pour entendre, qu’il entende.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
17Lorsqu’il fut entré dans la maison, loin de la foule, ses disciples l’interrogèrent sur cette parabole.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18Il leur dit: Vous aussi, êtes-vous donc sans intelligence? Ne comprenez-vous pas que rien de ce qui du dehors entre dans l’homme ne peut le souiller?
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19Car cela n’entre pas dans son cœur, mais dans son ventre, puis s’en va dans les lieux secrets, qui purifient tous les aliments.
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20Il dit encore: Ce qui sort de l’homme, c’est ce qui souille l’homme.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21Car c’est du dedans, c’est du cœur des hommes, que sortent les mauvaises pensées, les adultères, les impudicités, les meurtres,
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22les vols, les cupidités, les méchancetés, la fraude, le dérèglement, le regard envieux, la calomnie, l’orgueil, la folie.
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23Toutes ces choses mauvaises sortent du dedans, et souillent l’homme.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24Jésus, étant parti de là, s’en alla dans le territoire de Tyr et de Sidon. Il entra dans une maison, désirant que personne ne le sût; mais il ne put rester caché.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25Car une femme, dont la fille était possédée d’un esprit impur, entendit parler de lui, et vint se jeter à ses pieds.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26Cette femme était grecque, syro-phénicienne d’origine. Elle le pria de chasser le démon hors de sa fille. Jésus lui dit:
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27Laisse d’abord les enfants se rassasier; car il n’est pas bien de prendre le pain des enfants, et de le jeter aux petits chiens.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28Oui, Seigneur, lui répondit-elle, mais les petits chiens, sous la table, mangent les miettes des enfants.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29Alors il lui dit: à cause de cette parole, va, le démon est sorti de ta fille.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30Et, quand elle rentra dans sa maison, elle trouva l’enfant couchée sur le lit, le démon étant sorti.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31Jésus quitta le territoire de Tyr, et revint par Sidon vers la mer de Galilée, en traversant le pays de la Décapole.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32On lui amena un sourd, qui avait de la difficulté à parler, et on le pria de lui imposer les mains.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33Il le prit à part loin de la foule, lui mit les doigts dans les oreilles, et lui toucha la langue avec sa propre salive;
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34puis, levant les yeux au ciel, il soupira, et dit: Éphphatha, c’est-à-dire, ouvre-toi.
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35Aussitôt ses oreilles s’ouvrirent, sa langue se délia, et il parla très bien.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36Jésus leur recommanda de n’en parler à personne; mais plus il le leur recommanda, plus ils le publièrent.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37Ils étaient dans le plus grand étonnement, et disaient: Il fait tout à merveille; même il fait entendre les sourds, et parler les muets.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.