Marc 6
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jésus partit de là, et se rendit dans sa patrie. Ses disciples le suivirent.
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
2Quand le sabbat fut venu, il se mit à enseigner dans la synagogue. Beaucoup de gens qui l’entendirent étaient étonnés et disaient: D’où lui viennent ces choses? Quelle est cette sagesse qui lui a été donnée, et comment de tels miracles se font-ils par ses mains?
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3N’est-ce pas le charpentier, le fils de Marie, le frère de Jacques, de Joses, de Jude et de Simon? Et ses sœurs ne sont-elles pas ici parmi nous? Et il était pour eux une occasion de chute.
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
4Mais Jésus leur dit: Un prophète n’est méprisé que dans sa patrie, parmi ses parents, et dans sa maison.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
5Il ne put faire là aucun miracle, si ce n’est qu’il imposa les mains à quelques malades et les guérit.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6Et il s’étonnait de leur incrédulité. Jésus parcourait les villages d’alentour, en enseignant.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
7Alors il appela les douze, et il commença à les envoyer deux à deux, en leur donnant pouvoir sur les esprits impurs.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8Il leur prescrivit de ne rien prendre pour le voyage, si ce n’est un bâton; de n’avoir ni pain, ni sac, ni monnaie dans la ceinture;
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
9de chausser des sandales, et de ne pas revêtir deux tuniques.
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
10Puis il leur dit: Dans quelque maison que vous entriez, restez-y jusqu’à ce que vous partiez de ce lieu.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
11Et, s’il y a quelque part des gens qui ne vous reçoivent ni ne vous écoutent, retirez-vous de là, et secouez la poussière de vos pieds, afin que cela leur serve de témoignage.
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
12Ils partirent, et ils prêchèrent la repentance.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
13Ils chassaient beaucoup de démons, et ils oignaient d’huile beaucoup de malades et les guérissaient.
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
14Le roi Hérode entendit parler de Jésus, dont le nom était devenu célèbre, et il dit: Jean-Baptiste est ressuscité des morts, et c’est pour cela qu’il se fait par lui des miracles.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
15D’autres disaient: C’est Élie. Et d’autres disaient: C’est un prophète comme l’un des prophètes.
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
16Mais Hérode, en apprenant cela, disait: Ce Jean que j’ai fait décapiter, c’est lui qui est ressuscité.
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17Car Hérode lui-même avait fait arrêter Jean, et l’avait fait lier en prison, à cause d’Hérodias, femme de Philippe, son frère, parce qu’il l’avait épousée,
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
18et que Jean lui disait: Il ne t’est pas permis d’avoir la femme de ton frère.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
19Hérodias était irritée contre Jean, et voulait le faire mourir.
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20Mais elle ne le pouvait; car Hérode craignait Jean, le connaissant pour un homme juste et saint; il le protégeait, et, après l’avoir entendu, il était souvent perplexe, et l’écoutait avec plaisir.
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21Cependant, un jour propice arriva, lorsque Hérode, à l’anniversaire de sa naissance, donna un festin à ses grands, aux chefs militaires et aux principaux de la Galilée.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
22La fille d’Hérodias entra dans la salle; elle dansa, et plut à Hérode et à ses convives. Le roi dit à la jeune fille: Demande-moi ce que tu voudras, et je te le donnerai.
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23Il ajouta avec serment: Ce que tu me demanderas, je te le donnerai, fût-ce la moitié de mon royaume.
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
24Étant sortie, elle dit à sa mère: Que demanderai-je? Et sa mère répondit: La tête de Jean-Baptiste.
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
25Elle s’empressa de rentrer aussitôt vers le roi, et lui fit cette demande: Je veux que tu me donnes à l’instant, sur un plat, la tête de Jean-Baptiste.
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
26Le roi fut attristé; mais, à cause de ses serments et des convives, il ne voulut pas lui faire un refus.
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
27Il envoya sur-le-champ un garde, avec ordre d’apporter la tête de Jean-Baptiste.
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28Le garde alla décapiter Jean dans la prison, et apporta la tête sur un plat. Il la donna à la jeune fille, et la jeune fille la donna à sa mère.
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
29Les disciples de Jean, ayant appris cela, vinrent prendre son corps, et le mirent dans un sépulcre.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
30Les apôtres, s’étant rassemblés auprès de Jésus, lui racontèrent tout ce qu’ils avaient fait et tout ce qu’ils avaient enseigné.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
31Jésus leur dit: Venez à l’écart dans un lieu désert, et reposez-vous un peu. Car il y avait beaucoup d’allants et de venants, et ils n’avaient même pas le temps de manger.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
32Ils partirent donc dans une barque, pour aller à l’écart dans un lieu désert.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
33Beaucoup de gens les virent s’en aller et les reconnurent, et de toutes les villes on accourut à pied et on les devança au lieu où ils se rendaient.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
34Quand il sortit de la barque, Jésus vit une grande foule, et fut ému de compassion pour eux, parce qu’ils étaient comme des brebis qui n’ont point de berger; et il se mit à leur enseigner beaucoup de choses.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35Comme l’heure était déjà avancée, ses disciples s’approchèrent de lui, et dirent: Ce lieu est désert, et l’heure est déjà avancée;
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
36renvoie-les, afin qu’ils aillent dans les campagnes et dans les villages des environs, pour s’acheter de quoi manger.
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
37Jésus leur répondit: Donnez-leur vous-mêmes à manger. Mais ils lui dirent: Irions-nous acheter des pains pour deux cents deniers, et leur donnerions-nous à manger?
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
38Et il leur dit: Combien avez-vous de pains? Allez voir. Ils s’en assurèrent, et répondirent: Cinq, et deux poissons.
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39Alors il leur commanda de les faire tous asseoir par groupes sur l’herbe verte,
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40et ils s’assirent par rangées de cent et de cinquante.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41Il prit les cinq pains et les deux poissons et, levant les yeux vers le ciel, il rendit grâces. Puis, il rompit les pains, et les donna aux disciples, afin qu’ils les distribuassent à la foule. Il partagea aussi les deux poissons entre tous.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
42Tous mangèrent et furent rassasiés,
42И једоше сви, и наситише се.
43et l’on emporta douze paniers pleins de morceaux de pain et de ce qui restait des poissons.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
44Ceux qui avaient mangé les pains étaient cinq mille hommes.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45Aussitôt après, il obligea ses disciples à monter dans la barque et à passer avant lui de l’autre côté, vers Bethsaïda, pendant que lui-même renverrait la foule.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
46Quand il l’eut renvoyée, il s’en alla sur la montagne, pour prier.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
47Le soir étant venu, la barque était au milieu de la mer, et Jésus était seul à terre.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
48Il vit qu’ils avaient beaucoup de peine à ramer; car le vent leur était contraire. A la quatrième veille de la nuit environ, il alla vers eux, marchant sur la mer, et il voulait les dépasser.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49Quand ils le virent marcher sur la mer, ils crurent que c’était un fantôme, et ils poussèrent des cris;
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50car ils le voyaient tous, et ils étaient troublés. Aussitôt Jésus leur parla, et leur dit: Rassurez-vous, c’est moi, n’ayez pas peur!
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
51Puis il monta vers eux dans la barque, et le vent cessa. Ils furent en eux-mêmes tout stupéfaits et remplis d’étonnement;
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52car ils n’avaient pas compris le miracle des pains, parce que leur cœur était endurci.
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
53Après avoir traversé la mer, ils vinrent dans le pays de Génésareth, et ils abordèrent.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
54Quand ils furent sortis de la barque, les gens, ayant aussitôt reconnu Jésus,
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
55parcoururent tous les environs, et l’on se mit à apporter les malades sur des lits, partout où l’on apprenait qu’il était.
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
56En quelque lieu qu’il arrivât, dans les villages, dans les villes ou dans les campagnes, on mettait les malades sur les places publiques, et on le priait de leur permettre seulement de toucher le bord de son vêtement. Et tous ceux qui le touchaient étaient guéris.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.