Marcos 6
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y SALIÓ de allí, y vino á su tierra, y le siguieron sus discípulos.
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
2Y llegado el sábado, comenzó á enseñar en la sinagoga; y muchos oyéndole, estaban atónitos, diciendo: ¿De dónde tiene éste estas cosas? ¿Y qué sabiduría es ésta que le es dada, y tales maravillas que por sus manos son hechas?
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3¿No es éste el carpintero, hijo de María, hermano de Jacobo, y de José, y de Judas, y de Simón? ¿No están también aquí con nosotros, sus hermanas? Y se escandalizaban en él.
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
4Mas Jesús les decía: No hay profeta deshonrado sino en su tierra, y entre sus parientes, y en su casa.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
5Y no pudo hacer allí alguna maravilla; solamente sanó unos pocos enfermos, poniendo sobre ellos las manos.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6Y estaba maravillado de la incredulidad de ellos. Y rodeaba las aldeas de alrededor, enseñando.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
7Y llamó á los doce, y comenzó á enviarlos de dos en dos: y les dió potestad sobre los espíritus inmundos.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8Y les mandó que no llevasen nada para el camino, sino solamente báculo; no alforja, ni pan, ni dinero en la bolsa;
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
9Mas que calzasen sandalias, y no vistiesen dos túnicas.
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
10Y les decía: Donde quiera que entréis en una casa, posad en ella hasta que salgáis de allí.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
11Y todos aquellos que no os recibieren ni os oyeren, saliendo de allí, sacudid el polvo que está debajo de vuestros pies, en testimonio á ellos. De cierto os digo que más tolerable será el castigo de los de Sodoma y Gomorra el día del juicio, que el de aquella ciudad.
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
12Y saliendo, predicaban que los hombres se arrepintiesen.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
13Y echaban fuera muchos demonios, y ungían con aceite á muchos enfermos, y sanaban.
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
14Y oyó el rey Herodes la fama de Jesús , porque su nombre se había hecho notorio; y dijo: Juan el que bautizaba, ha resucitado de los muertos, y por tanto, virtudes obran en él.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
15Otros decían: Elías es. Y otros decían: Profeta es, ó alguno de los profetas.
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
16Y oyéndo lo Herodes, dijo: Este es Juan el que yo degollé: él ha resucitado de los muertos.
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17Porque el mismo Herodes había enviado, y prendido á Juan, y le había aprisionado en la cárcel á causa de Herodías, mujer de Felipe su hermano; pues la había tomado por mujer.
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
18Porque Juan decía á Herodes: No te es lícito tener la mujer de tu hermano.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
19Mas Herodías le acechaba, y deseaba matarle, y no podía:
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20Porque Herodes temía á Juan, sabiendo que era varón justo y santo, y le tenía respeto: y oyéndole, hacía muchas cosas; y le oía de buena gana.
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21Y venido un día oportuno, en que Herodes, en la fiesta de su nacimiento, daba una cena á sus príncipes y tribunos, y á los principales de Galilea;
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
22Y entrando la hija de Herodías, y danzando, y agradando á Herodes y á los que estaban con él á la mesa, el rey dijo á la muchacha: Pídeme lo que quisieres, que yo te lo daré.
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23Y le juró: Todo lo que me pidieres te daré, hasta la mitad de mi reino.
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
24Y saliendo ella, dijo á su madre: ¿Qué pediré? Y ella dijo: La cabeza de Juan Bautista.
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
25Entonces ella entró prestamente al rey, y pidió, diciendo: Quiero que ahora mismo me des en un plato la cabeza de Juan Bautista.
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
26Y el rey se entristeció mucho; mas á causa del juramento, y de los que estaban con él á la mesa, no quiso desecharla.
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
27Y luego el rey, enviando uno de la guardia, mandó que fuese traída su cabeza;
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28El cual fué, y le degolló en la cárcel, y trajo su cabeza en un plato, y la dió á la muchacha, y la muchacha la dió á su madre.
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
29Y oyéndo lo sus discípulos, vinieron y tomaron su cuerpo, y le pusieron en un sepulcro.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
30Y los apóstoles se juntaron con Jesús, y le contaron todo lo que habían hecho, y lo que habían enseñado.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
31Y él les dijo: Venid vosotros aparte al lugar desierto, y reposad un poco. Porque eran muchos los que iban y venían, que ni aun tenían lugar de comer.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
32Y se fueron en un barco al lugar desierto aparte.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
33Y los vieron ir muchos, y le conocieron; y concurrieron allá muchos á pie de las ciudades, y llegaron antes que ellos, y se juntaron á él.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
34Y saliendo Jesús vió grande multitud, y tuvo compasión de ellos, porque eran como ovejas que no tenían pastor; y les comenzó á enseñar muchas cosas.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35Y como ya fuese el día muy entrado, sus discípulos llegaron á él, diciendo: El lugar es desierto, y el día ya muy entrado;
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
36Envíalos para que vayan á los cortijos y aldeas de alrededor, y compren para sí pan; porque no tienen qué comer.
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
37Y respondiendo él, les dijo: Dadles de comer vosotros. Y le dijeron: ¿ Que vayamos y compremos pan por doscientos denarios, y les demos de comer?
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
38Y él les dice: ¿Cuántos panes tenéis? Id, y vedlo. Y sabiéndolo, dijeron: Cinco, y dos peces.
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39Y les mandó que hiciesen recostar á todos por partidas sobre la hierba verde.
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40Y se recostaron por partidas, de ciento en ciento, y de cincuenta en cincuenta.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41Y tomados los cinco panes y los dos peces, mirando al cielo, bendijo, y partió los panes, y dió á sus discípulos para que los pusiesen delante: y repartió á todos los dos peces.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
42Y comieron todos, y se hartaron.
42И једоше сви, и наситише се.
43Y alzaron de los pedazos doce cofines llenos, y de los peces.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
44Y los que comieron eran cinco mil hombres.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45Y luego dió priesa á sus discípulos á subir en el barco, é ir delante de él á Bethsaida de la otra parte, entre tanto que él despedía la multitud.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
46Y después que los hubo despedido, se fué al monte á orar.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
47Y como fué la tarde, el barco estaba en medio de la mar, y él solo en tierra.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
48Y los vió fatigados bogando, porque el viento les era contrario: y cerca de la cuarta vigilia de la noche, vino á ellos andando sobre la mar, y quería precederlos.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49Y viéndole ellos, que andaba sobre la mar, pensaron que era fantasma, y dieron voces;
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50Porque todos le veían, y se turbaron. Mas luego habló con ellos, y les dijo: Alentaos; yo soy, no temáis.
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
51Y subió á ellos en el barco, y calmó el viento: y ellos en gran manera estaban fuera de sí, y se maravillaban:
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52Porque aun no habían considerado lo de los panes, por cuanto estaban ofuscados sus corazones.
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
53Y cuando estuvieron de la otra parte, vinieron á tierra de Genezaret, y tomaron puerto.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
54Y saliendo ellos del barco, luego le conocieron.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
55Y recorriendo toda la tierra de alrededor, comenzaron á traer de todas partes enfermos en lechos, á donde oían que estaba.
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
56Y donde quiera que entraba, en aldeas, ó ciudades, ó heredades, ponían en las calles á los que estaban enfermos, y le rogaban que tocasen siquiera el borde de su vestido; y todos los que le tocaban quedaban sanos.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.