Marcos 14
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y DOS días después era la Pascua y los días de los panes sin levadura: y procuraban los príncipes de los sacerdotes y los escribas cómo le prenderían por engaño, y le matarían.
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
2Y decían: No en el día de la fiesta, porque no se haga alboroto del pueblo.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3Y estando él en Bethania en casa de Simón el leproso, y sentado á la mesa, vino una mujer teniendo un alabastro de ungüento de nardo espique de mucho precio; y quebrando el alabastro, derramóselo sobre su cabeza.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
4Y hubo algunos que se enojaron dentro de sí, y dijeron: ¿Para qué se ha hecho este desperdicio de ungüento?
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
5Porque podía esto ser vendido por más de trescientos denarios, y darse á los pobres. Y murmuraban contra ella.
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
6Mas Jesús dijo: Dejadla; ¿por qué la fatigáis? buena obra me ha hecho;
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
7Que siempre tendréis los pobres con vosotros, y cuando quisiereis les podréis hacer bien; mas á mí no siempre me tendréis.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8Esta ha hecho lo que podía; porque se ha anticipado á ungir mi cuerpo para la sepultura.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
9De cierto os digo que donde quiera que fuere predicado este evangelio en todo el mundo, también esto que ha hecho ésta, será dicho para memoria de ella.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
10Entonces Judas Iscariote, uno de los doce, vino á los príncipes de los sacerdotes, para entregársele.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
11Y ellos oyéndolo se holgaron, y prometieron que le darían dineros. Y buscaba oportunidad cómo le entregaría.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
12Y el primer día de los panes sin levadura, cuando sacrificaban la pascua, sus discípulos le dicen: ¿Dónde quieres que vayamos á disponer para que comas la pascua?
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
13Y envía dos de sus discípulos, y les dice: Id á la ciudad, y os encontrará un hombre que lleva un cántaro de agua; seguidle;
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14Y donde entrare, decid al señor de la casa: El Maestro dice: ¿Dónde está el aposento donde he de comer la pascua con mis discípulos?
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
15Y él os mostrará un gran cenáculo ya preparado: aderezad para nosotros allí.
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
16Y fueron sus discípulos, y vinieron á la ciudad, y hallaron como les había dicho; y aderezaron la pascua.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
17Y llegada la tarde, fué con los doce.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
18Y como se sentaron á la mesa y comiesen, dice Jesús: De cierto os digo que uno de vosotros, que come conmigo, me ha de entregar.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19Entonces ellos comenzaron á entristecerse, y á decirle cada uno por sí: ¿ Seré yo? Y el otro: ¿ Seré yo?
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
20Y él respondiendo les dijo: Es uno de los doce que moja conmigo en el plato.
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
21A la verdad el Hijo del hombre va, como está de él escrito; mas ¡ay de aquel hombre por quien el Hijo del hombre es entregado! bueno le fuera á aquel hombre si nunca hubiera nacido.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
22Y estando ellos comiendo, tomó Jesús pan, y bendiciendo, partió y les dió, y dijo: Tomad, esto es mi cuerpo.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
23Y tomando el vaso, habiendo hecho gracias, les dió: y bebieron de él todos.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
24Y les dice: Esto es mi sangre del nuevo pacto, que por muchos es derramada.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
25De cierto os digo que no beberé más del fruto de la vid, hasta aquel día cuando lo beberé nuevo en el reino de Dios.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
26Y como hubieron cantado el himno, se salieron al monte de las Olivas.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
27Jesús entonces les dice: Todos seréis escandalizados en mí esta noche; porque escrito está: Heriré al pastor, y serán derramadas las ovejas.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
28Mas después que haya resucitado, iré delante de vosotros á Galilea.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
29Entonces Pedro le dijo: Aunque todos sean escandalizados, mas no yo.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30Y le dice Jesús: De cierto te digo que tú, hoy, en esta noche, antes que el gallo haya cantado dos veces, me negarás tres veces.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
31Mas él con mayor porfía decía: Si me fuere menester morir contigo, no te negaré. También todos decían lo mismo.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
32Y vienen al lugar que se llama Gethsemaní, y dice á sus discípulos: Sentaos aquí, entre tanto que yo oro.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
33Y toma consigo á Pedro y á Jacobo y á Juan, y comenzó á atemorizarse, y á angustiarse.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34Y les dice: Está muy triste mi alma, hasta la muerte: esperad aquí y velad.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
35Y yéndose un poco adelante, se postró en tierra, y oró que si fuese posible, pasase de él aquella hora.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
36Y decía: Abba, Padre, todas las cosas son á ti posibles; traspasa de mí este vaso; empero no lo que yo quiero, sino lo que tú.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
37Y vino y los halló durmiendo; y dice á Pedro: ¿Simón, duermes? ¿No has podido velar una hora?
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
38Velad y orad, para que no entréis en tentación: el espíritu á la verdad es presto, mas la carne enferma.
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
39Y volviéndose á ir, oró, y dijo las mismas palabras.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
40Y vuelto, los halló otra vez durmiendo, porque los ojos de ellos estaban cargados; y no sabían qué responderle.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
41Y vino la tercera vez, y les dice: Dormid ya y descansad: basta, la hora es venida; he aquí, el Hijo del hombre es entregado en manos de los pecadores.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
42Levantaos, vamos: he aquí, el que me entrega está cerca.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43Y luego, aun hablando él, vino Judas, que era uno de los doce, y con él una compañía con espadas y palos, de parte de los príncipes de los sacerdotes, y de los escribas y de los ancianos.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
44Y el que le entregaba les había dado señal común, diciendo: Al que yo besare, aquél es: prendedle, y llevadle con seguridad.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45Y como vino, se acercó luego á él, y le dice: Maestro, Maestro. Y le besó.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
46Entonces ellos echaron en él sus manos, y le prendieron.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
47Y uno de los que estaban allí, sacando la espada, hirió al siervo del sumo sacerdote, y le cortó la oreja.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
48Y respondiendo Jesús, les dijo: ¿Como á ladrón habéis salido con espadas y con palos á tomarme?
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49Cada día estaba con vosotros enseñando en el templo, y no me tomasteis; pero es así , para que se cumplan las Escrituras.
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50Entonces dejándole todos sus discípulos , huyeron.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
51Empero un mancebillo le seguía cubierto de una sábana sobre el cuerpo desnudo; y los mancebos le prendieron:
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
52Mas él, dejando la sábana, se huyó de ellos desnudo.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
53Y trajeron á Jesús al sumo sacerdote; y se juntaron á él todos los príncipes de los sacerdotes y los ancianos y los escribas.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
54Empero Pedro le siguió de lejos hasta dentro del patio del sumo sacerdote; y estaba sentado con los servidores, y calentándose al fuego.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
55Y los príncipes de los sacerdotes y todo el concilio buscaban testimonio contra Jesús, para entregarle á la muerte; mas no lo hallaban.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
56Porque muchos decían falso testimonio contra él; mas sus testimonios no concertaban.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
57Entonces levantándose unos, dieron falso testimonio contra él, diciendo:
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
58Nosotros le hemos oído decir: Yo derribaré este templo que es hecho de mano, y en tres días edificaré otro echo sin mano.
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59Mas ni aun así se concertaba el testimonio de ellos.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
60Entonces el sumo sacerdote, levantándose en medio, preguntó á Jesús, diciendo: ¿No respondes algo? ¿Qué atestiguan éstos contra ti?
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
61Mas él callaba, y nada respondía. El sumo sacerdote le volvió á preguntar, y le dice: ¿Eres tú el Cristo, el Hijo del Bendito?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62Y Jesús le dijo: Yo soy; y veréis al Hijo del hombre sentado á la diestra de la potencia de Dios , y viniendo en las nubes del cielo.
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
63Entonces el sumo sacerdote, rasgando sus vestidos, dijo: ¿Qué más tenemos necesidad de testigos?
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64Oído habéis la blasfemia: ¿qué os parece? Y ellos todos le condenaron ser culpado de muerte.
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65Y algunos comenzaron á escupir en él, y cubrir su rostro, y á darle bofetadas, y decirle: Profetiza. Y los servidores le herían de bofetadas.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
66Y estando Pedro abajo en el atrio, vino una de las criadas del sumo sacerdote;
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
67Y como vió á Pedro que se calentaba, mirándole, dice: Y tú con Jesús el Nazareno estabas.
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68Mas él negó, diciendo: No conozco, ni sé lo que dices. Y se salió fuera á la entrada; y cantó el gallo.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
69Y la criada viéndole otra vez, comenzó á decir á los que estaban allí: Este es de ellos.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70Mas él negó otra vez. Y poco después, los que estaban allí dijeron otra vez á Pedro: Verdaderamente tú eres de ellos; porque eres Galileo, y tu habla es semejante.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
71Y él comenzó á maldecir y á jurar: No conozco á este hombre de quien habláis.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
72Y el gallo cantó la segunda vez: y Pedro se acordó de las palabras que Jesús le había dicho: Antes que el gallo cante dos veces, me negarás tres veces. Y pensando en esto, lloraba.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.