Mark 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the feast of the pasch, and of the Azymes was after two days; and the chief priests and the scribes sought how they might by some wile lay hold on him, and kill him.
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
2But they said: Not on the festival day, lest there should be a tumult among the people.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3And when he was in Bethania, in the house of Simon the leper, and was at meat, there came a woman having an alabaster box of ointment of precious spikenard: and breaking the alabaster box, she poured it out upon his head.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
4Now there were some that had indignation within themselves, and said: Why was this waste of the ointment made?
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
5For this ointment might have been sold for more than three hundred pence, and given to the poor. And they murmured against her.
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
6But Jesus said: Let her alone, why do you molest her? She hath wrought a good work upon me.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
7For the poor you have always with you: and whensoever you will, you may do them good: but me you have not always.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8She hath done what she could: she is come beforehand to anoint my body for burial.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
9Amen, I say to you, wheresoever this gospel shall be preached in the whole world, that also which she hath done, shall be told for a memorial of her.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
10And Judas Iscariot, one of the twelve, went to the chief priests, to betray him to them.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
11Who hearing it were glad; and they promised him they would give him money. And he sought how he might conveniently betray him.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
12Now on the first day of the unleavened bread, when they sacrificed the pasch, the disciples say to him: Whither wilt thou that we go, and prepare for thee to eat the pasch?
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
13And he sendeth two of his disciples, and saith to them: Go ye into the city; and there shall meet you a man carrying a pitcher of water, follow him;
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14And whithersoever he shall go in, say to the master of the house, The master saith, Where is my refectory, where I may eat the pasch with my disciples?
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
15And he will shew you a large dining room furnished; and there prepare ye for us.
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
16And his disciples went their way, and came into the city; and they found as he had told them, and they prepared the pasch.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
17And when evening was come, he cometh with the twelve.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
18And when they were at table and eating, Jesus saith: Amen I say to you, one of you that eateth with me shall betray me.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19But they began to be sorrowful, and to say to him one by one: Is it I?
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
20Who saith to them: One of the twelve, who dippeth with me his hand in the dish.
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
21And the Son of man indeed goeth, as it is written of him: but woe to that man by whom the Son of man shall be betrayed. It were better for him, if that man had not been born.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
22And whilst they were eating, Jesus took bread; and blessing, broke, and gave to them, and said: Take ye. This is my body.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
23And having taken the chalice, giving thanks, he gave it to them. And they all drank of it.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
24And he said to them: This is my blood of the new testament, which shall be shed for many.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
25Amen I say to you, that I will drink no more of the fruit of the vine, until that day when I shall drink it new in the kingdom of God.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
26And when they had said an hymn, they went forth to the mount of Olives.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
27And Jesus saith to them: You will all be scandalized in my regard this night; for it is written, I will strike the shepherd, and the sheep shall be dispersed.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
28But after I shall be risen again, I will go before you into Galilee.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
29But Peter saith to him: Although all shall be scandalized in thee, yet not I.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30And Jesus saith to him: Amen I say to thee, today, even in this night, before the cock crow twice, thou shall deny me thrice.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
31But he spoke the more vehemently: Although I should die together with thee, I will not deny thee. And in like manner also said they all.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
32And they came to a farm called Gethsemani. And he saith to his disciples: Sit you here, while I pray.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
33And he taketh Peter and James and John with him; and he began to fear and to be heavy.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34And he saith to them: My soul is sorrowful even unto death; stay you here, and watch.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
35And when he was gone forward a little, he fell flat on the ground; and he prayed, that if it might be, the hour might pass from him.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
36And he saith: Abba, Father, all things are possible to thee: remove this chalice from me; but not what I will, but what thou wilt.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
37And he cometh, and findeth them sleeping. And he saith to Peter: Simon, sleepest thou? couldst thou not watch one hour?
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
38Watch ye, and pray that you enter not into temptation. The spirit indeed is willing, but the flesh is weak.
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
39A going away again, he prayed, saying the same words.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
40And when he returned, he found them again asleep, (for their eyes were heavy,) and they knew not what to answer him.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
41And he cometh the third time, and saith to them: Sleep ye now, and take your rest. It is enough: the hour is come: behold the Son of man shall be betrayed into the hands of sinners.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
42Rise up, let us go. Behold, he that will betray me is at hand.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43And while he was yet speaking, cometh Judas Iscariot, one of the twelve: and with him a great multitude with swords and staves, from the chief priests and the scribes and the ancients.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
44And he that betrayed him, had given them a sign, saying: Whomsoever I shall kiss, that is he; lay hold on him, and lead him away carefully.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45And when he was come, immediately going up to him, he saith: Hail, Rabbi; and he kissed him.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
46But they laid hands on him, and held him.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
47An one of them that stood by, drawing a sword, struck a servant of the chief priest, and cut off his ear.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
48And Jesus answering, said to them: Are you come out as to a robber, with swords and staves to apprehend me?
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49I was daily with you in the temple teaching, and you did not lay hands on me. But that the scriptures may be fulfilled.
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50Then his disciples leaving him, all fled away.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
51And a certain young man followed him, having a linen cloth cast about his naked body; and they laid hold on him.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
52But he, casting off the linen cloth, fled from them naked.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
53And they brought Jesus to the high priest; and all the priests and the scribes and the ancients assembled together.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
54And Peter followed him from afar off, even into the court of the high priest; and he sat with the servants at the fire, and warmed himself.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
55And the chief priests and all the council sought for evidence against Jesus, that they might put him to death, and found none.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
56For many bore false witness against him, and their evidences were not agreeing.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
57And some rising up, bore false witness against him, saying:
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
58We heard him say, I will destroy this temple made with hands, and within three days I will build another not made with hands.
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59And their witness did not agree.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
60And the high priest rising up in the midst, asked Jesus, saying: Answerest thou nothing to the things that are laid to thy charge by these men?
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
61But he held his peace, and answered nothing. Again the high priest asked him, and said to him: Art thou the Christ the Son of the blessed God?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62And Jesus said to him: I am. And you shall see the Son of man sitting on the right hand of the power of God, and coming with the clouds of heaven.
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
63Then the high priest rending his garments, saith: What need we any further witnesses?
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64You have heard the blasphemy. What think you? Who all condemned him to be guilty of death.
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65And some began to spit on him, and to cover his face, and to buffet him, and to say unto him: Prophesy: and the servants struck him with the palms of their hands.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
66Now when Peter was in the court below, there cometh one of the maidservants of the high priest.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
67And when she had seen Peter warming himself, looking on him she saith: Thou also wast with Jesus of Nazareth.
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68But he denied, saying: I neither know nor understand what thou sayest. And he went forth before the court; and the cock crew.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
69And again a maidservant seeing him, began to say to the standers by: This is one of them.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70But he denied again. And after a while they that stood by said again to Peter: Surely thou art one of them; for thou art also a Galilean.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
71But he began to curse and to swear, saying; I know not this man of whom you speak.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
72And immediately the cock crew again. And Peter remembered the word that Jesus had said unto him: Before the cock crow twice, thou shalt thrice deny me. And he began to weep.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.