Mark 2
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And again he entered into Capharnaum after some days.
1И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
2And it was heard that he was in the house, and many came together, so that there was no room; no, not even at the door; and he spoke to them the word.
2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.
3And they came to him, bringing one sick of the palsy, who was carried by four.
3И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.
4And when they could not offer him unto him for the multitude, they uncovered the roof where he was; and opening it, they let down the bed wherein the man sick of the palsy lay.
4И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.
5And when Jesus had seen their faith, he saith to the sick of the palsy: Son, thy sins are forgiven thee.
5А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.
6And there were some of the scribes sitting there, and thinking in their hearts:
6А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7Why doth this man speak thus? he blasphemeth. Who can forgive sins, but God only?
7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
8Which Jesus presently knowing in his spirit, that they so thought within themselves, saith to them: Why think you these things in your hearts?
8И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
9Which is easier, to say to the sick of the palsy: Thy sins are forgiven thee; or to say: Arise, take up thy bed, and walk?
9Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
10But that you may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (he saith to the sick of the palsy,)
10Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)
11I say to thee: Arise, take up thy bed, and go into thy house.
11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
12And immediately he arose; and taking up his bed, went his way in the sight of all; so that all wondered and glorified God, saying: We never saw the like.
12И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.
13And he went forth again to the sea side; and all the multitude came to him, and he taught them.
13И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.
14And when he was passing by, he saw Levi the son of Alpheus sitting at the receipt of custom; and he saith to him: Follow me. And rising up, he followed him.
14И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.
15And it came to pass, that as he sat at meat in his house, many publicans and sinners sat down together with Jesus and his disciples. For they were many, who also followed him.
15И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.
16And the scribes and the Pharisees, seeing that he ate with publicans and sinners, said to his disiples: Why doth your master eat and drink with publicans and sinners?
16А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?
17Jesus hearing this, saith to them: They that are well have no need of a physician, but they that are sick. For I came not to call the just, but sinners.
17И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.
18And the disiples of John and the Pharisees used to fast; and they come and say to him: Why do the disciples of John and of the Pharisees fast; but thy disciples do not fast?
18И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19And Jesus saith to them: Can the children of the marriage fast, as long as the bridegroom is with them? As long as they have the bridegroom with them, they cannot fast.
19И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20But the days will come when the bridegroom shall be taken away from them; and then they shall fast in those days.
20Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.
21No man seweth a piece of raw cloth to an old garment: otherwise the new piecing taketh away from the old, and there is made a greater rent.
21И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.
22And no man putteth new wine into old bottles: otherwise the wine will burst the bottles, and both the wine will be spilled, and the bottles will be lost. But new wine must be put into new bottles.
22И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.
23And it came to pass again, as the Lord walked through the corn fields on the sabbath, that his disciples began to go forward, and to pluck the ears of corn.
23И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.
24And the Pharisees said to him: Behold, why do they on the sabbath day that which is not lawful?
24И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?
25And he said to them: Have you never read what David did when he had need, and was hungry himself, and they that were with him?
25А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?
26How he went into the house of God, under Abiathar the high priest, and did eat the loaves of proposition, which was not lawful to eat but for the priests, and gave to them who were with him?
26Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?
27And he said to them: The sabbath was made for man, and not man for the sabbath.
27И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
28Therefore the Son of man is Lord of the sabbath also.
28Дакле је Господар Син човечји и од суботе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.