Mark 14
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the Passover and the Feast of Unleavened Bread were two days away, and the chief priests and scribes were looking for a covert way to arrest Jesus and kill Him.
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
2“But not during the feast,” they said, “or there may be a riot among the people.”
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3While Jesus was in Bethany reclining at the table in the home of Simon the Leper, a woman came with an alabaster jar of expensive perfume, made of pure nard. She broke open the jar and poured it on Jesus’ head.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
4Some of those present, however, expressed their indignation to one another: “Why this waste of perfume?
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
5It could have been sold for over three hundred denarii and the money given to the poor.” And they scolded her.
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
6But Jesus said, “Leave her alone; why are you bothering her? She has done a beautiful deed to Me.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
7The poor you will always have with you, and you can help them whenever you want. But you will not always have Me.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8She has done what she could to anoint My body in advance of My burial.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
9And truly I tell you, wherever the gospel is preached in all the world, what she has done will also be told in memory of her.”
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
10Then Judas Iscariot, one of the Twelve, went to the chief priests to betray Jesus to them.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
11They were delighted to hear this, and they promised to give him money. So Judas began to look for an opportunity to betray Jesus.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
12On the first day of the Feast of Unleavened Bread, when the Passover lamb was to be sacrificed, Jesus’ disciples asked Him, “Where do You want us to prepare for You to eat the Passover?”
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
13So He sent two of His disciples and told them, “Go into the city, and a man carrying a jug of water will meet you. Follow him,
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14and whichever house he enters, say to the owner, ‘The Teacher asks: Where is My guest room, where I may eat the Passover with My disciples?’
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
15And he will show you a large upper room, furnished and ready. Make preparations for us there.”
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
16So the disciples left and went into the city, where they found everything as Jesus had described. And they prepared the Passover.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
17When evening came, Jesus arrived with the Twelve.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
18And while they were reclining and eating, Jesus said, “Truly I tell you, one of you who is eating with Me will betray Me.”
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19They began to be grieved and to ask Him one after another, “Surely not I?”
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
20He answered, “It is one of the Twelve—the one who is dipping his hand into the bowl with Me.
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
21The Son of Man will go just as it is written about Him, but woe to that man by whom He is betrayed! It would be better for him if he had not been born.”
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
22While they were eating, Jesus took bread, spoke a blessing and broke it, and gave it to the disciples, saying, “Take it; this is My body.”
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
23Then He took the cup, gave thanks, and gave it to them, and they all drank from it.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
24He said to them, “This is My blood of the covenant, which is poured out for many.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
25Truly I tell you, I will no longer drink of the fruit of the vine until that day when I drink it anew in the kingdom of God.”
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
26And when they had sung a hymn, they went out to the Mount of Olives.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
27Then Jesus said to them, “You will all fall away, for it is written: ‘I will strike the Shepherd, and the sheep will be scattered.’
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
28But after I have risen, I will go ahead of you into Galilee.”
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
29Peter declared, “Even if all fall away, I never will.”
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30“Truly I tell you,” Jesus replied, “this very night, before the rooster crows twice, you will deny Me three times.”
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
31But Peter kept insisting, “Even if I have to die with You, I will never deny You.” And all the others said the same thing.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
32Then they came to a place called Gethsemane, and Jesus told His disciples, “Sit here while I pray.”
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
33He took with Him Peter, James, and John, and began to be deeply troubled and distressed.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34Then He said to them, “My soul is consumed with sorrow to the point of death. Stay here and keep watch.”
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
35Going a little farther, He fell to the ground and prayed that, if it were possible, the hour would pass from Him.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
36“Abba, Father,” He said, “all things are possible for You. Take this cup from Me. Yet not what I will, but what You will.”
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
37Then Jesus returned and found them sleeping. “Simon, are you asleep?” He asked. “Were you not able to keep watch for one hour?
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
38Watch and pray so that you will not enter into temptation. For the spirit is willing, but the body is weak.”
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
39Again He went away and prayed, saying the same thing.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
40And again Jesus returned and found them sleeping—for their eyes were heavy. And they did not know what to answer Him.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
41When Jesus returned the third time, He said, “Are you still sleeping and resting? That is enough! The hour has come. Look, the Son of Man is betrayed into the hands of sinners.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
42Rise, let us go. See, My betrayer is approaching!”
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43While Jesus was still speaking, Judas, one of the Twelve, arrived, accompanied by a crowd armed with swords and clubs, sent from the chief priests, scribes, and elders.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
44Now the betrayer had arranged a signal with them: “The One I kiss is the man; arrest Him and lead Him away securely.”
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45Going directly to Jesus, he said, “Rabbi!” and kissed Him.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
46Then the men seized Jesus and arrested Him.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
47And one of the bystanders drew his sword and struck the servant of the high priest, cutting off his ear.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
48Jesus asked the crowd, “Have you come out with swords and clubs to arrest Me as you would an outlaw?
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49Every day I was with you, teaching in the temple courts, and you did not arrest Me. But this has happened that the Scriptures would be fulfilled.”
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50Then everyone deserted Him and fled.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
51One young man who had been following Jesus was wearing a linen cloth around his body. They caught hold of him,
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
52but he pulled free of the linen cloth and ran away naked.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
53They led Jesus away to the high priest, and all the chief priests, elders, and scribes assembled.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
54Peter followed Him at a distance, right into the courtyard of the high priest. And he sat with the officers and warmed himself by the fire.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
55Now the chief priests and the whole Sanhedrin were seeking testimony against Jesus to put Him to death, but they did not find any.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
56For many bore false witness against Jesus, but their testimony was inconsistent.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
57Then some men stood up and testified falsely against Him:
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
58“We heard Him say, ‘I will destroy this man-made temple, and in three days I will build another that is made without hands.’”
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59But even their testimony was inconsistent.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
60So the high priest stood up before them and questioned Jesus, “Have You no answer? What are these men testifying against You?”
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
61But Jesus remained silent and made no reply. Again the high priest questioned Him, “Are You the Christ, the Son of the Blessed One?”
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62“I am,” said Jesus, “and you will see the Son of Man sitting at the right hand of Power and coming with the clouds of heaven.”
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
63At this, the high priest tore his clothes and declared, “Why do we need any more witnesses?
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64You have heard the blasphemy. What is your verdict?” And they all condemned Him as deserving of death.
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65Then some of them began to spit on Him. They blindfolded Him, struck Him with their fists, and said to Him, “Prophesy!” And the officers received Him with slaps in His face.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
66While Peter was in the courtyard below, one of the servant girls of the high priest came down
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
67and saw him warming himself there. She looked at Peter and said, “You also were with Jesus the Nazarene.”
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68But he denied it. “I do not know or even understand what you are talking about,” he said. Then he went out to the gateway, and the rooster crowed.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
69There the servant girl saw him and again said to those standing nearby, “This man is one of them.”
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70But he denied it again. After a little while, those standing nearby said once more to Peter, “Surely you are one of them, for you too are a Galilean.”
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
71But he began to curse and swear, “I do not know this man of whom you speak!”
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
72And immediately the rooster crowed a second time. Then Peter remembered the word that Jesus had spoken to him: “Before the rooster crows twice, you will deny Me three times.” And he broke down and wept.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.