Mark 10
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Jesus left that place and went into the region of Judea, beyond the Jordan. Again the crowds came to Him and He taught them, as was His custom.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2Some Pharisees came to test Him. “Is it lawful for a man to divorce his wife?” they inquired.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3“What did Moses command you?” He replied.
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4They answered, “Moses permitted a man to write his wife a certificate of divorce and send her away.”
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5But Jesus told them, “Moses wrote this commandment for you because of your hardness of heart.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6However, from the beginning of creation, ‘God made them male and female.’
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7‘For this reason a man will leave his father and mother and be united to his wife,
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8and the two will become one flesh.’ So they are no longer two, but one flesh.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9Therefore what God has joined together, let man not separate.”
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10When they were back inside the house, the disciples asked Jesus about this matter.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11So He told them, “Whoever divorces his wife and marries another woman commits adultery against her.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12And if a woman divorces her husband and marries another man, she commits adultery.”
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13Now people were bringing the little children to Jesus for Him to place His hands on them, and the disciples rebuked those who brought them.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14But when Jesus saw this, He was indignant and told them, “Let the little children come to Me, and do not hinder them! For the kingdom of God belongs to such as these.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15Truly I tell you, anyone who does not receive the kingdom of God like a little child will never enter it.”
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16And He took the children in His arms, placed His hands on them, and blessed them.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17As Jesus started on His way, a man ran up and knelt before Him. “Good Teacher,” he asked, “what must I do to inherit eternal life?”
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18“Why do you call Me good?” Jesus replied. “No one is good except God alone.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19You know the commandments: ‘Do not murder, do not commit adultery, do not steal, do not bear false witness, do not cheat others, honor your father and mother.’”
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20“Teacher,” he replied, “all these I have kept from my youth.”
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Jesus looked at him, loved him, and said to him, “There is one thing you lack: Go, sell everything you own and give to the poor, and you will have treasure in heaven. Then come, follow Me.”
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22But the man was saddened by these words and went away in sorrow, because he had great wealth.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23Then Jesus looked around and said to His disciples, “How hard it is for the rich to enter the kingdom of God!”
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24And the disciples were amazed at His words. But Jesus said to them again, “Children, how hard it is to enter the kingdom of God!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25It is easier for a camel to pass through the eye of a needle than for a rich man to enter the kingdom of God.”
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26They were even more astonished and said to one another, “Who then can be saved?”
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Jesus looked at them and said, “With man this is impossible, but not with God. For all things are possible with God.”
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28Peter began to say to Him, “Look, we have left everything and followed You.”
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29“Truly I tell you,” Jesus replied, “no one who has left home or brothers or sisters or mother or father or children or fields for My sake and for the gospel
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30will fail to receive a hundredfold in the present age—houses and brothers and sisters and mothers and children and fields, along with persecutions—and in the age to come, eternal life.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31But many who are first will be last, and the last will be first.”
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32As they were going up the road to Jerusalem, Jesus was walking ahead of them. The disciples were amazed, but those who followed were afraid. Again Jesus took the Twelve aside and began to tell them what was going to happen to Him:
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33“Look, we are going up to Jerusalem, and the Son of Man will be delivered over to the chief priests and scribes. They will condemn Him to death and will deliver Him over to the Gentiles,
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34who will mock Him and spit on Him and flog Him and kill Him. And after three days He will rise again.”
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35Then James and John, the sons of Zebedee, came to Jesus and declared, “Teacher, we want You to do for us whatever we ask.”
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36“What do you want Me to do for you?” He inquired.
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37They answered, “Grant that one of us may sit at Your right hand and the other at Your left in Your glory.”
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38“You do not know what you are asking,” Jesus replied. “Can you drink the cup I will drink, or be baptized with the baptism I will undergo?”
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39“We can,” the brothers answered. “You will drink the cup that I drink,” Jesus said, “and you will be baptized with the baptism that I undergo.
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40But to sit at My right or left is not Mine to grant. These seats belong to those for whom they have been prepared.”
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41When the ten heard about this, they became indignant with James and John.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42So Jesus called them together and said, “You know that those regarded as rulers of the Gentiles lord it over them, and their superiors exercise authority over them.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43But it shall not be this way among you. Instead, whoever wants to become great among you must be your servant,
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44and whoever wants to be first must be the slave of all.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45For even the Son of Man did not come to be served, but to serve, and to give His life as a ransom for many.”
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46Next, they came to Jericho. And as Jesus and His disciples were leaving Jericho with a large crowd, a blind beggar named Bartimaeus, the son of Timaeus, was sitting beside the road.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47When he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, “Jesus, Son of David, have mercy on me!”
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Many people admonished him to be silent, but he cried out all the louder, “Son of David, have mercy on me!”
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Jesus stopped and said, “Call him.” So they called the blind man. “Take courage!” they said. “Get up! He is calling for you.”
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50Throwing off his cloak, Bartimaeus jumped up and came to Jesus.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51“What do you want Me to do for you?” Jesus asked. “Rabboni,” said the blind man, “let me see again.”
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52“Go,” said Jesus, “your faith has healed you.” And immediately he received his sight and followed Jesus along the road.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.