Mareko 10
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A LAILA ku ae la ia iluna, a hele aku la ia ma kela kapa o Ioredane, a i na makuna o Iudea; a akoakoa hou mai la na kanaka io na la, ao hou mai la oia ia lakou, e like me kana oihana mamua.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2Hele mai la ka poe Parisaio io na la, me ka hoao mai ia ia, i mai la, He mea pono anei i ke kane ke hooki i kana wahine?
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3Olelo aku la ia, i aku la ia lakou, Heaha la ka mea a Mose i kauoha mai ai ia oukou?
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4I mai la lakou, I ae mai no o Mose e kakau i ka palapala hoohemo, alaila e hooki aku.
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5Olelo aku la Iesu, i aku la ia lakou, No ka paakiki ana o ko oukou naau, i palapala mai ai oia ia olelo na oukou.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6Aka, i kinohi o ka honua nei, hana ke Akua ia laua, he kane, he wahine.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7Nolaila hoi e haalele ai ke kanaka i kona makuakane, a me kona makuwahine, a e hoopili ia i kana wahine:
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8A e lilo no laua elua, i hookahi; no ia mea, aole elua hou aku laua, aka, hookahi wale no io.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9O ka mea a ke Akua i hoopili mai ai, mai hoohemo ae ke kanaka.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10A iloko o ka hale, ninau aku la kana poe haumana i kela mea.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11I mai la oia ia lakou, O ka mea hooki i kana wahine, a mare hou i kekahi, he moe kolohe no kana ia ia.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12A i hooki ka wahine i kana kane a mare hou i kekahi, ua moe kolohe no hoi ia.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13Halihali aku la lakou i kahi mau keiki liilii ia ia, i hoopa mai oia ia lakou: papa ae la kana poe haumana i ka poe nana i lawe aku.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14Ike mai la Iesu, alaila, huhu iho la ia, i mai la ia lakou, E ae aku oukou i kamalii ke hele mai io'u nei, mai papa aku hoi ia lakou; no ka mea, e like me lakou nei ke aupuni o ke Akua.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15He oiaio ka'u e olelo aku nei ia oukou, O ka mea aole e launa i ke aupuni o ke Akua, me he keiki uuku la, aole loa ia e komo mai ilaila.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16Hiipoi iho la oia ia lakou, kau ae la i kona lima iluna o lakou. a hoomaikai mai la ia lakou.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17I kona hele ana aku ma ke alaloa, holo kiki ae la kekahi io na la, kukuli iho la imua ona, i ae la, E ke Kumu maikai e, heaha la ka'u mea e hana'i, i loaa ia'u ke ola loa?
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18I mai la Iesu ia ia, No ke aha la oe e kapa mai ai ia'u he maikai? Hookahi wale no mea maikai, o ke Akua.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Ua ike no hoi oe i na kanawai; Mai moe kolohe oe; Mai pepehi kanaka; Mai aihue; Mai hoike wahahee; Mai alunu; E malama oe i kou makuakane, a me kou makuwahine.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20Olelo ae la ia, i ae la ia ia, E ke Kumu, ua pau ia mau mea ia'u i ka malamaia mai ko'u wa uuku mai.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Nana mai la Iesu ia ia, aloha iho la, a olelo mai la ia ia, Hookahi ou mea hemahema; e hoi aku oe, e kuai lilo aku i kou waiwai a pau, a e haawi aku i ka poe ilihune, alaila e loaa ia oe ka waiwai ma ka lani; a e hele mai oe e hapai i ke kea, a e hahai mai ia'u.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22Alaila kaumaha loa iho la kela ia olelo, a hele aku la me ka minamina, no ka mea, ua nui loa kona waiwai.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23Alawa ae la o Iesu ma o a o, i mai la i kana poe haumana, Manomano ke komo pilikia ana o ke kanaka waiwai iloko o ke aupuni o ke Akua!
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24Kahaha iho la ka naau o ka poe haumana i kana olelo. I hou mai la Iesu ia lakou, E na pokii, he mea pilikia loa ke komo ana o ka poe paulele i ka waiwai, iloko o ke aupuni o ke Akua!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25E hiki e ke kamelo ke komo aku iloko o ka puka kuikele, mamua o ke komo ana o ke kanaka waiwai iloko o ke aupuni o ke Akua.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26Kahaha loa ko loko o lakou, i iho la ia lakou iho, Owai la uanei e hiki i ke ola?
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Nana mai la Iesu ia lakou, i mai la, He mea hiki ole keia i kanaka, aka, aole i ke Akua; no ka mea, e hiki no na mea a pau loa i ke Akua.
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28Alaila, hoomaka aku la o Petero e olelo ia ia, Aia hoi, ua haalele makou i na mea a pau, a ua hahai aku ia oe.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29Olelo mai la Iesu, i mai la, He oiaio ka'u e olelo aku nei ia oukou, aole ka mea i haalele i ka hale, i na kaikuaana, i na kaikuwahine, i ka wahine, i na keiki, i na aina, no'u nei a no ka euanelio,
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30E loaa ole mai ia ia ka pahaneri i keia ao, a me na hale, a me na kaikuaana, a me na kaikuwahine, a me na makuwahine, a me na keiki, a me na aina, me ka hoomainoino nae; a i kela ao mahope, o ke ola mau loa.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31A he nui loa na mea mua e lilo ana i hope, a me na mea hope i mua.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32Ia lakou ma ke alanui e pii ana i Ierusalema, hele aku la Iesu mamua o lakou; a kahaha iho la ko lakou naau; a i ko lakou hahai ana aku, makau iho la lakou. Lawe hou mai la ia i ka poe umikumamalua, a hoomaka e hai mai la ia lakou i kona mea e hanaia mai ai;
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33Eia hoi, ke pii aku nei kakou i Ierusalema, a e haawiia'ku auanei ke Keiki a ke kanaka, i ka poe kahuna nui, a me ka poe kakauolelo; a e hoohewa mai lakou ia ia e make, a e haawi no hoi lakou ia ia i ko ka aina e;
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34A e hoomaewaewa mai lakou ia ia, a e hahau mai ia ia, a e kuhakuha mai lakou ia ia, a e pepehi mai ia ia, a po akolu ae, e ala hou mai ia.
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35Punee aku la io na la o Iakobo, a me Ioane, na keiki a Zebedaio, i aku la, E ke Kumu e, ke ake nei maua, e hana mai oe na maua i ka maua mea e noi aku ai.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36Ninau mai la Iesu ia laua, Heaha ko olua makemake, e hana aku ai au na olua?
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37I aku la laua ia ia, E haawi mai oe ia maua, e noho kekahi o maua ma kou lima akau, a o kekahi ma kou lima hema, maloko o kou nani.
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38I mai la Iesu ia laua, Aole olua i ike i ka olua mea i noi mai ai. E hiki anei ia olua ke inu i ko ke kiaha a'u e inu ai? a e bapetizoia i ka bapetizo ana a'u e bapetizoia mai ai?
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39I aku la laua ia ia, E hiki no ia maua. I mai la Iesu ia laua, E inu io no olua i ko ke kiaha a'u e inu ai, a e bapetizoia no hoi olua i ka bapetizo ana a'u e bapetizoia mai ai:
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40Aka, o ka noho ma ko'u lima akau, a me ko'u lima hema, aole o ka'u ia e haawi aku ai; aka, no ka poe ia i hoomakaukauia'i ia mea.
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41A lohe ae la ka umi, hoomaka iho la lakou e ukiuki ia Iakobo, a me Ioane.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42Kahea mai la Iesu ia lakou, i mai la, Ua ike no oukou, o ka poe i hoaliiia maluna o ko na aina e, ua hookiekie maluna o lakou; a o na kanaka nui hoi, ua hoolanilani maluna o lakou.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43Aka, mai mea pela iwaena o oukou; a o ka mea makemake e lilo i pookela iwaena o oukou, e lilo ia i kauwa na oukou.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44A o ka mea e makemake i alii ia maluna o oukou, e lilo ia i kauwa na na mea a pau.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45No ka mea, o ke Keiki a ke kanaka, aole ia i hele mai no ka hookauwaia mai, aka, no ka hookauwa aku, a e haawi i kona ola i kumu hoola no na mea he nui loa.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46A hiki mai la lakou i Ieriko; a i ko lakou hele ana, mai Ieriko aku, me kana mau haumana, a me na kanaka he nui loa, e noho ana ma kapa alanui, ka makapo, o Batimea, ke keiki a Timea, e nonoi ana.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47A lohe ae la ia i ko Iesu hele ana ae, hoomaka ia e kahea ae, i ae la, E Iesu e, e ke Keiki a Davida, e aloha mai oe ia'u.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Nui loa na mea i papa aku ia ai, Hamau: aka, he nui loa aku kona kahea ana'ku, E ke Keiki a Davida, e aloha mai oe ia'u.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Ku malie iho la o Iesu, kauoha mai la e kaheaia'ku ia. Kahea aku la lakou i ua kanaka makapo nei, i aku la ia ia, E hoolana oe, a e ku ae iluna, ke kahea mai nei kela ia oe.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50Haalele iho la ia i kona aahu, ku ae la iluna, a hele mai io Iesu la.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51Olelo aku la Iesu, i aku la ia ia, Heaha kou makemake e hana aku ai au nou? I mai la ua makapo nei ia ia, E ka Haku e, i kaakaa ko'u mau maka.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52I aku la Iesu ia ia, O hele, ua ola oe, i kou manaoio. Loaa koke ae la ia ia ka ike, a hahai aku la ia Iesu, ma ke alaloa.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.