Mark 10
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1He arose from there and came into the borders of Judea and beyond the Jordan. Multitudes came together to him again. As he usually did, he was again teaching them.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2Pharisees came to him testing him, and asked him, “Is it lawful for a man to divorce his wife?”
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3He answered, “What did Moses command you?”
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4They said, “Moses allowed a certificate of divorce to be written, and to divorce her.”
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5But Jesus said to them, “For your hardness of heart, he wrote you this commandment.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6But from the beginning of the creation, God made them male and female.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7For this cause a man will leave his father and mother, and will join to his wife,
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8and the two will become one flesh, so that they are no longer two, but one flesh.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9What therefore God has joined together, let no man separate.”
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10In the house, his disciples asked him again about the same matter.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11He said to them, “Whoever divorces his wife and marries another commits adultery against her.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12If a woman herself divorces her husband and marries another, she commits adultery.”
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13They were bringing to him little children, that he should touch them, but the disciples rebuked those who were bringing them.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14But when Jesus saw it, he was moved with indignation and said to them, “Allow the little children to come to me! Don’t forbid them, for God’s Kingdom belongs to such as these.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15Most certainly I tell you, whoever will not receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.”
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16He took them in his arms and blessed them, laying his hands on them.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17As he was going out into the way, one ran to him, knelt before him, and asked him, “Good Teacher, what shall I do that I may inherit eternal life?”
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18Jesus said to him, “Why do you call me good? No one is good except one—God.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19You know the commandments: ‘Do not murder,’ ‘Do not commit adultery,’ ‘Do not steal,’ ‘Do not give false testimony,’ ‘Do not defraud,’ ‘Honor your father and mother.’”
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20He said to him, “Teacher, I have observed all these things from my youth.”
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Jesus looking at him loved him, and said to him, “One thing you lack. Go, sell whatever you have and give to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me, taking up the cross.”
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22But his face fell at that saying, and he went away sorrowful, for he was one who had great possessions.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23Jesus looked around and said to his disciples, “How difficult it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!”
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24The disciples were amazed at his words. But Jesus answered again, “Children, how hard it is for those who trust in riches to enter into God’s Kingdom!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25It is easier for a camel to go through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.”
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26They were exceedingly astonished, saying to him, “Then who can be saved?”
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Jesus, looking at them, said, “With men it is impossible, but not with God, for all things are possible with God.”
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28Peter began to tell him, “Behold, we have left all and have followed you.”
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29Jesus said, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or brothers, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or land, for my sake, and for the sake of the Good News,
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30but he will receive one hundred times more now in this time: houses, brothers, sisters, mothers, children, and land, with persecutions; and in the age to come eternal life.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31But many who are first will be last, and the last first.”
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32They were on the way, going up to Jerusalem; and Jesus was going in front of them, and they were amazed; and those who followed were afraid. He again took the twelve, and began to tell them the things that were going to happen to him.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33“Behold, we are going up to Jerusalem. The Son of Man will be delivered to the chief priests and the scribes. They will condemn him to death, and will deliver him to the Gentiles.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34They will mock him, spit on him, scourge him, and kill him. On the third day he will rise again.”
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35James and John, the sons of Zebedee, came near to him, saying, “Teacher, we want you to do for us whatever we will ask.”
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36He said to them, “What do you want me to do for you?”
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37They said to him, “Grant to us that we may sit, one at your right hand and one at your left hand, in your glory.”
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38But Jesus said to them, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I drink, and to be baptized with the baptism that I am baptized with?”
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39They said to him, “We are able.” Jesus said to them, “You shall indeed drink the cup that I drink, and you shall be baptized with the baptism that I am baptized with;
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40but to sit at my right hand and at my left hand is not mine to give, but for whom it has been prepared.”
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41When the ten heard it, they began to be indignant toward James and John.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42Jesus summoned them and said to them, “You know that they who are recognized as rulers over the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43But it shall not be so among you, but whoever wants to become great among you shall be your servant.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44Whoever of you wants to become first among you shall be bondservant of all.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45For the Son of Man also came not to be served but to serve, and to give his life as a ransom for many.”
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46They came to Jericho. As he went out from Jericho with his disciples and a great multitude, the son of Timaeus, Bartimaeus, a blind beggar, was sitting by the road.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47When he heard that it was Jesus the Nazarene, he began to cry out and say, “Jesus, you son of David, have mercy on me!”
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Many rebuked him, that he should be quiet, but he cried out much more, “You son of David, have mercy on me!”
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Jesus stood still and said, “Call him.” They called the blind man, saying to him, “Cheer up! Get up. He is calling you!”
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50He, casting away his cloak, sprang up, and came to Jesus.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51Jesus asked him, “What do you want me to do for you?” The blind man said to him, “Rabboni, that I may see again.”
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52Jesus said to him, “Go your way. Your faith has made you well.” Immediately he received his sight and followed Jesus on the way.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.