Mark 11
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When they came near to Jerusalem, to Bethsphage and Bethany, at the Mount of Olives, he sent two of his disciples
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
2and said to them, “Go your way into the village that is opposite you. Immediately as you enter into it, you will find a young donkey tied, on which no one has sat. Untie him and bring him.
2и рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3If anyone asks you, ‘Why are you doing this?’ say, ‘The Lord needs him;’ and immediately he will send him back here.”
3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
4They went away, and found a young donkey tied at the door outside in the open street, and they untied him.
4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5Some of those who stood there asked them, “What are you doing, untying the young donkey?”
5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6They said to them just as Jesus had said, and they let them go.
6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
7They brought the young donkey to Jesus and threw their garments on it, and Jesus sat on it.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
8Many spread their garments on the way, and others were cutting down branches from the trees and spreading them on the road.
8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9Those who went in front and those who followed cried out, “Hosanna! Blessed is he who comes in the name of the Lord!
9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
10Blessed is the kingdom of our father David that is coming in the name of the Lord! Hosanna in the highest!”
10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
11Jesus entered into the temple in Jerusalem. When he had looked around at everything, it being now evening, he went out to Bethany with the twelve.
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
12The next day, when they had come out from Bethany, he was hungry.
12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
13Seeing a fig tree afar off having leaves, he came to see if perhaps he might find anything on it. When he came to it, he found nothing but leaves, for it was not the season for figs.
13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14Jesus told it, “May no one ever eat fruit from you again!” and his disciples heard it.
14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
15They came to Jerusalem, and Jesus entered into the temple and began to throw out those who sold and those who bought in the temple, and overthrew the money changers’ tables and the seats of those who sold the doves.
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
16He would not allow anyone to carry a container through the temple.
16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
17He taught, saying to them, “Isn’t it written, ‘My house will be called a house of prayer for all the nations’? But you have made it a den of robbers!”
17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18The chief priests and the scribes heard it, and sought how they might destroy him. For they feared him, because all the multitude was astonished at his teaching.
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
19When evening came, he went out of the city.
19И кад би увече изађе напоље из града.
20As they passed by in the morning, they saw the fig tree withered away from the roots.
20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
21Peter, remembering, said to him, “Rabbi, look! The fig tree which you cursed has withered away.”
21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
22Jesus answered them, “Have faith in God.
22И одговарајући Исус рече им:
23For most certainly I tell you, whoever may tell this mountain, ‘Be taken up and cast into the sea,’ and doesn’t doubt in his heart, but believes that what he says is happening, he shall have whatever he says.
23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
24Therefore I tell you, all things whatever you pray and ask for, believe that you have received them, and you shall have them.
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
25Whenever you stand praying, forgive, if you have anything against anyone; so that your Father, who is in heaven, may also forgive you your transgressions.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
26But if you do not forgive, neither will your Father in heaven forgive your transgressions.”
26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27They came again to Jerusalem, and as he was walking in the temple, the chief priests, the scribes, and the elders came to him,
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
28and they began saying to him, “By what authority do you do these things? Or who gave you this authority to do these things?”
28и рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29Jesus said to them, “I will ask you one question. Answer me, and I will tell you by what authority I do these things.
29А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30The baptism of John—was it from heaven, or from men? Answer me.”
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
31They reasoned with themselves, saying, “If we should say, ‘From heaven;’ he will say, ‘Why then did you not believe him?’
31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
32If we should say, ‘From men’”—they feared the people, for all held John to really be a prophet.
32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33They answered Jesus, “We don’t know.” Jesus said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.”
33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.